Trešnja da ili ne ?
Voćarstvo, 22.02.2013.
Saša Bugarčić
Saša Bugarčić
Pre sadnje izračunajte ekonomsku isplativost gajenja trešnje. Visoka rentabilnost gajenja, povoljnost prirodnih uslova i mogućnost plasmana trešnje na domaćem i inostranom tržištu probudilo je interesovanje poljoprivrednih proizvođača za podizanje zasada i gajenje trešnje u komercijalne svrhe. Trešnja se smatra stonim voćem, ali se od nje mogu spravljati sve vrste prerađevina. Ona predstavlja prvo voće na pijacama posle zime, i zahvaljujući velikom rasponu zrenja, sveži plodovi mogu se dugo naći na pijaci. Plod trešnje je veoma cenjen u industiji za proizvodnju kolača i voćnih salata.
Orijentaciona kalkulacija proizvodnje trešnje po 1 hektaru.
R.b Troškovi proizvodnje - Iznos u dinarima
1 Priprema zemljišta-tanjiranje,freziranje 36000
2.Đubrenje – , stajsko đubrivo 52000
3.Mere nege 64000
4.Hemijska zaštita 72000
5.Berba -ručna 375000
6.Transport, pakovanje, dorada 15000
7.Ukupni troškovi 614000
8.Vrednost proizvodnje 20 000kg *75din/kg pros.cena 1500000
9 Finansijski rezultat 8-7 +886000
Na osnovu obračunatih pokazatelja može se zaključiti da uložena sredstva u podizanje zasada trešnje mogu da se povrate već u drugoj ili trećoj godini redovne eksploatacije, odnosno u sedmoj ili osmoj godini posle sadnje kod standardnih zasada, a kod intezivnih sistema uzgaja u drugoj godini redovne eksploatacije, odnosno u šestoj godini posle sadnje. Proizvođači trešnje pri standardnom sistemu uzgoja, mogu da ostvare neto dobit po hektaru u iznosu od oko 600 000 dinara, a kod intenzivnije proizvodnje i više.
Dragan Petrović dipl.ing.
Gajenje i sorte trešnje
Uslovi gajenja
Od klimatskih uslova za gajenje trešnje posebno značenje ima temperatura, i to u prvom redu apsolutne minimalne tokom zimskog mirovanja, na početku i na kraju vegetacije. Raspored padavina tokom vegetacije je vrlo bitan u fazi rasta ploda, a posebno u fazi bubrenja ćelija i dozrevanja. Dosta je otporna na niske temperature, tokom zime izdrži, kraće vreme, i do -28 0 . Prilikom odabira parcele za podizanje zasada treba imati u vidu mogućnost pojave kasno prolećnih mrazeva. Veće količine padavina u fazi dozrevanja plodova prouzrokuju pucanje plodova i izraženiji napad bolesti i štetočina, naročito trešnjine muve. Intenzivno gajenje trešnje zahteva duboka, dobro drenirana i plodna zemljišta. Trešnja gajena na divljoj trešnji (podlozi) bolje podnosi nešto teža zemljišta ilovastoglinaste teksture. Nasuprot tome, ne podnosi teža zbijena zemljišta. Ukoliko je zemljište duže vreme prekomerno vlažno (slaba prozračnost), koren počinje da truli.
Trešnja zahteva đubrenje sa većim sadržajem organske materije i koja su biološki aktivna. Poželjno je da reakcija zemljišta bude neutralna do slabo kisele reakcije. Jako karbonatna i alkalna nisu pogodna za gajenje trešnje, jer je u njima prisutan poremećaj u ishranom gvožđa, tj. hloroza lišća.
Oprašivanje trešnje
Često zbunjuje činjenica da zdrava stabla prelepog izgleda i sa obilno cvetalom krošnjom ne donose plodove. Kao i uvek, za to postoji više od jednog objašnjenja. Kada se sve stavi na stranu ostaje samo jedno veoma važno pitanje koje treba razmotriti, a to je opraJivanje. Iako postoji nekoliko samooplodnih sorti, trešnja je samobesplodna vrsta i zahteva unakrsno oprašivanje. Da bi unakrsno oprašivanje bilo uspešno potrebne su 2 do 3 unakrsno kompatibilna oprašivača sa istim vremenom cvetanja ili čije se vreme cvetanja preklapa.
Kod trešnje je prisutna homomorfična i monofaktorijalna gametofitna samokompatibilnost koja je kontrolisana Slokusom sa multipnim alelima. Drugim rečima, ako polenovo zrno nosi S alel koji se takođe nalazi u somatskom materinskom tkivu tučka, zrno neće rasti; ukoliko se S-alel razlikuje od onog u materinskom tkivu polenovo zrno će klijati i razviti polenovu cevčicu sa muškim jedrom koje će dovesti do oplodnje. Na osnovu ove činjenice, sve trešnje se svrstavaju u takozvane polen inkompatibilne grupe. Prvobitno je identifikovano šest grupa S alela, što praktično čini 15 različitih grupa. Zapravo, do 2000. godine prijavljeno je samo deset grupa sa svojim specifičnim S alelima. Sorte koje pripadaju nultoj grupi su univerzalni oprašivači, kompatibilni sa većinom sorti iz drugih grupa.
Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.
Sorte trešanja
Trešnje su oduvek bile opisivane kao «cenjeno» voće visoke vrednosti. Velike su mogućnosti za poboljšanje ekonomike proizvodnje trešnje uvođenjem u voćarsku proizvodnju nekih novih sorti koje su veoma dobro prihvaćene od strane potrošača.
Pojavom novostvorenih kržljavih podloga, kao što su i drugih klonskih podloga to se naročito potvrđuje. Stabla kalemljena na ovim podlogama su nižeg rasta i lakše se održavaju, daju plodove ranijeg vremena sazrevanja, čime se značajno skraćuje vreme do prve komercijalne berbe i imaju veću produktivnost. Na pomenutim podlogama () rađaju trešnje već drugu godinu nakon sadnje. Maksimalna je iskoristivost i puni rod od pete do šeste godine pa nadalje. Plodovi se beru praktično sa zemlje, pa se uloženo brže i vrati. Neke od tih sorti su samooplodne, omogućuju lakše, navodnjavanje, đubrenje, savijanje grana i rezidbu. Voćke se sade na udaljenosti jedna od druge 2,5 - 3 m, što omogućuje više sadnica na manjem prostoru.
Poznato je da većina potrošača odlučuje šta će kupiti na osnovu vizuelnog utiska. Da bi se postigao maksimalan uspeh na tržištu sveže trešnje moraju imati lepu crvenu boju, od sjajno crvene do burgundsko crvene, a ako su žutih plodova, veoma je poželjno da plodovi imaju crvenu dopunsku boju. Plodovi moraju biti krupni, čvrsti i hrskavi , sočni, prijatne arome i blago nakiselog ukusa. Osim navedenog, odgajivačima se savetuje da obrate pažnju na razlike između sorti u pogledu vremena cvetanja, otpornosti prema niskim temperaturama, osetljivosti na prolećne mrazeve, u smislu potencijala sorte da umanji ili izbegne smanjenje prinosa usled prolećnih mrazeva i pucanje plodova prouzrokovanog kišom, što zapravo sortu čini ili ne čini ekonomski produktivnom.
- Bing
Sorta Bing je jedna od najstarijih sorti koje se još uvek gaje. Plodovi sorte su krupni. Meso je čvrsto i hrskavo, slatko i sočno, veoma lepe arome. Iako ima veoma kvalitetan plod ova sorta takođe ima slabosti u pogledu gajenja. Niske zimske temperature mogu predstavljati problem, kao i osetljivost cvetnih pupoljaka na prolećne mrazeve zbog ranog vremena cvetanja ove sorte. Plodovi lako pucaju usled kiše i ovu sortu treba gajiti u područjima u kojima nema kiše 2 – 3 nedelje pred berbu. Sorta ranog vremena zrenja sa vremenskim rasponom od 60 – 75 dana između perioda punog cvetanja i berbe. Samobesplodna sorta. Dobri oprašivači su sorte .
- Lapins
Jedna je od najlepših sorti trešnje tamno crvene boje. Samooplodna. Plod je krupan, tamne burgundsko crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, slatkog ukusa, odličnog kvaliteta, ukusa i arome.
Tolerantna je prema pucanju plodova. Stablo dobro podnosi zimske mrazeve, rano plodonosi i obilno rada. Sorta ranog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju oko dve nedelje posle sorte Bing. Ima 17-19% šećera.
- Samit
Ovo je sorta sa veoma privlačnim plodovima. Plodovi su veoma krupni, srčastog oblika, čvrsti, hrskavi, sa sjajno crvenom bojom pokožice. Odličan odnos šećera i kiselina čini plodove ove sorte veoma ukusnim. Relativno dobro podnosi niske temperature, što znači da tokom izvesnih godina može doći do problema u pogledu ove osobine koji dovode do pojačane pojave bakterijskog sušenja prouzrokovanog . Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Samobesplodna sorta, srednjeg do kasnog vremena cvetanja i srednje do kasnog vremena sazrevanja.
- Regina
Nova sorta, poreklom iz Nemačke koja je tržišno sve zastupljenija među komercijalnim sortama tamno crvene trešnje. Regina dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom padavina. Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa, otporan je na pucanje. Sorta kasnog vremena cvetanja i sazrevanja. Samobesplodna je.
- (rana bigi)
Proizveo ju je selekcioner u Francuskoj. U proizvodnju je puštena prvi put 1998. godine. Vrlo je rana sorta, a preporučuje se gde postoje uslovi za vrlo rano sazrevanje. Ova vrlo rana sorta dozreva 2 do 5 dana pre cenjene vrlo rane sorte i njenog klona , a to bi bilo oko 20. maja.
Sorta razvija vrlo bujna stabla sa širokim krošnjama, s velikom obrastajućom rodnom površinom. Osim velike bujnosti, rano ulazi u produktivno doba i daje redovne i visoke prinose. Cveta kasno. Sorta se ne može oploditi sopstvenim polenom, tj. nije samooplodna već se oplođuje polenom sorti . Plod je veliki, prosečna masa ploda iznosi od 9 do 10 grama. Oblika je okruglasto plosnatog a kožica joj je crvena. Meso je čvrsto, crvene boje, slatkog do slatko-kiselkastog ukusa. Plodovi dozrevaju vrlo rano ali ne jednolično, pa berbu treba sprovesti u tri navrata. Inače su plodovi srednje osjetljivi na pucanje kožice i mesa, ako u vreme dozrevanja, odnosno bubrenja ćelija učestalije padaju kiše.
- Enrika
Sortu je uzgojio istaknuti italijanski selekcionar i stručnjak za trešnju na Institutu za voćarstvo u Veroni. Sorta je puštena u proizvodnju 1997. godine. Plodovi joj dozrevaju izmedu 16 i 20 dana posle sorte Burlat, što bi odgovaralo približno oko 15. juna, što zavisi pre svega o klimatskim uslovima proizvodnog područja. Razvija bujna stabla sa srednje širokim krošnjama. U rod, ulazi vrlo rano, a rodi obilno i redovno. Cveta srednje rano. Sorta je samooplodna, pa se može oploditi sopstvenim polenom. Plod je srednje velik, srcolik, tamnocrvene boje. Meso je dosta čvrsto, crvene boje, dobrog slatko-kiselkasta okusa. Peteljka je srednje duga. Sorta je prikladna za mašinsku berbu, odn. trešenje. Ukoliko u vreme zrenja učestalo padaju kiše tada puca kožica na plodu.
- Burlat
Francuska sorta trešnje, sazreva krajem druge nedelje zrenja trešnje. Srednje ranog cvetanja, dobro podnosi transport. Plod je snažan, tamnocrvene boje, srednje veličine ili veliki, veoma sladak i sočan, sa čvrstim mesnatim delom. Kao rana trešnja u vreme zrenja nije podložan napadu trešnjine muve. Sorta je delimično samoplodana i oprašuje se takođe sa drugim ranim sortama trešanja. Dobri oprašivači su . Može se uzgajati na blago-kiselim zemljištima.
- Vigred
Nova sorta trešnje pod imenom "" selekcionisana je Sloveniji. Nastala je ukrštanjem sorti . Ova sorta zaslužuje pažnju zbog svojih izvarednih odlika i jedna je od glavnih sorti slovenačkog voćnog izbora za trešnje. Rast nove sorte jest srednje bujan, donekle raširen, grane lepo obrastaju. Cveta srednje kasno i obilno, a u nepovoljnim vremenskim uslovima cvatnja kasni. Cvet je velik, a takav je i list. Ima odličnu rodnost, a dozoreva u trećoj trešnjinoj nedelji. Plod je velik, srcolik, težak od 7 – 10 grama. Plod je sledećih dimenzija: visina 24 mm, širina 22 mm i debljina 26 mm. Kožica ploda je žarko do tamno crvene boje, blista se, a meso je čvrsto i lepo se odvaja od koštice, koja je sitna. Plod ima srednje dugu peteljku. Prilikom višegodišnjeg uzastopnog ocenjivanja ploda, ova sorta dobila je odlične ocene. Vigred je sorta vrlo otporna na uobičajene bolesti, a u poređenju s ostalim sortama nije osjetljiva na mraz. Plodovi su otporni na pucanje i dobro se skladište.
Pored navedenih sorti trešnje postoji još mnogo intodukovanih kako kod nas tako i u zemljama u okruženju. Navešćemo još neke: i dr.
Orijentaciona kalkulacija proizvodnje trešnje po 1 hektaru.
R.b Troškovi proizvodnje - Iznos u dinarima
1 Priprema zemljišta-tanjiranje,freziranje 36000
2.Đubrenje – , stajsko đubrivo 52000
3.Mere nege 64000
4.Hemijska zaštita 72000
5.Berba -ručna 375000
6.Transport, pakovanje, dorada 15000
7.Ukupni troškovi 614000
8.Vrednost proizvodnje 20 000kg *75din/kg pros.cena 1500000
9 Finansijski rezultat 8-7 +886000
Na osnovu obračunatih pokazatelja može se zaključiti da uložena sredstva u podizanje zasada trešnje mogu da se povrate već u drugoj ili trećoj godini redovne eksploatacije, odnosno u sedmoj ili osmoj godini posle sadnje kod standardnih zasada, a kod intezivnih sistema uzgaja u drugoj godini redovne eksploatacije, odnosno u šestoj godini posle sadnje. Proizvođači trešnje pri standardnom sistemu uzgoja, mogu da ostvare neto dobit po hektaru u iznosu od oko 600 000 dinara, a kod intenzivnije proizvodnje i više.
Dragan Petrović dipl.ing.
Gajenje i sorte trešnje
Uslovi gajenja
Od klimatskih uslova za gajenje trešnje posebno značenje ima temperatura, i to u prvom redu apsolutne minimalne tokom zimskog mirovanja, na početku i na kraju vegetacije. Raspored padavina tokom vegetacije je vrlo bitan u fazi rasta ploda, a posebno u fazi bubrenja ćelija i dozrevanja. Dosta je otporna na niske temperature, tokom zime izdrži, kraće vreme, i do -28 0 . Prilikom odabira parcele za podizanje zasada treba imati u vidu mogućnost pojave kasno prolećnih mrazeva. Veće količine padavina u fazi dozrevanja plodova prouzrokuju pucanje plodova i izraženiji napad bolesti i štetočina, naročito trešnjine muve. Intenzivno gajenje trešnje zahteva duboka, dobro drenirana i plodna zemljišta. Trešnja gajena na divljoj trešnji (podlozi) bolje podnosi nešto teža zemljišta ilovastoglinaste teksture. Nasuprot tome, ne podnosi teža zbijena zemljišta. Ukoliko je zemljište duže vreme prekomerno vlažno (slaba prozračnost), koren počinje da truli.
Trešnja zahteva đubrenje sa većim sadržajem organske materije i koja su biološki aktivna. Poželjno je da reakcija zemljišta bude neutralna do slabo kisele reakcije. Jako karbonatna i alkalna nisu pogodna za gajenje trešnje, jer je u njima prisutan poremećaj u ishranom gvožđa, tj. hloroza lišća.
Oprašivanje trešnje
Često zbunjuje činjenica da zdrava stabla prelepog izgleda i sa obilno cvetalom krošnjom ne donose plodove. Kao i uvek, za to postoji više od jednog objašnjenja. Kada se sve stavi na stranu ostaje samo jedno veoma važno pitanje koje treba razmotriti, a to je opraJivanje. Iako postoji nekoliko samooplodnih sorti, trešnja je samobesplodna vrsta i zahteva unakrsno oprašivanje. Da bi unakrsno oprašivanje bilo uspešno potrebne su 2 do 3 unakrsno kompatibilna oprašivača sa istim vremenom cvetanja ili čije se vreme cvetanja preklapa.Kod trešnje je prisutna homomorfična i monofaktorijalna gametofitna samokompatibilnost koja je kontrolisana Slokusom sa multipnim alelima. Drugim rečima, ako polenovo zrno nosi S alel koji se takođe nalazi u somatskom materinskom tkivu tučka, zrno neće rasti; ukoliko se S-alel razlikuje od onog u materinskom tkivu polenovo zrno će klijati i razviti polenovu cevčicu sa muškim jedrom koje će dovesti do oplodnje. Na osnovu ove činjenice, sve trešnje se svrstavaju u takozvane polen inkompatibilne grupe. Prvobitno je identifikovano šest grupa S alela, što praktično čini 15 različitih grupa. Zapravo, do 2000. godine prijavljeno je samo deset grupa sa svojim specifičnim S alelima. Sorte koje pripadaju nultoj grupi su univerzalni oprašivači, kompatibilni sa većinom sorti iz drugih grupa.
Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.
Sorte trešanja
Trešnje su oduvek bile opisivane kao «cenjeno» voće visoke vrednosti. Velike su mogućnosti za poboljšanje ekonomike proizvodnje trešnje uvođenjem u voćarsku proizvodnju nekih novih sorti koje su veoma dobro prihvaćene od strane potrošača.
Pojavom novostvorenih kržljavih podloga, kao što su i drugih klonskih podloga to se naročito potvrđuje. Stabla kalemljena na ovim podlogama su nižeg rasta i lakše se održavaju, daju plodove ranijeg vremena sazrevanja, čime se značajno skraćuje vreme do prve komercijalne berbe i imaju veću produktivnost. Na pomenutim podlogama () rađaju trešnje već drugu godinu nakon sadnje. Maksimalna je iskoristivost i puni rod od pete do šeste godine pa nadalje. Plodovi se beru praktično sa zemlje, pa se uloženo brže i vrati. Neke od tih sorti su samooplodne, omogućuju lakše, navodnjavanje, đubrenje, savijanje grana i rezidbu. Voćke se sade na udaljenosti jedna od druge 2,5 - 3 m, što omogućuje više sadnica na manjem prostoru.
Poznato je da većina potrošača odlučuje šta će kupiti na osnovu vizuelnog utiska. Da bi se postigao maksimalan uspeh na tržištu sveže trešnje moraju imati lepu crvenu boju, od sjajno crvene do burgundsko crvene, a ako su žutih plodova, veoma je poželjno da plodovi imaju crvenu dopunsku boju. Plodovi moraju biti krupni, čvrsti i hrskavi , sočni, prijatne arome i blago nakiselog ukusa. Osim navedenog, odgajivačima se savetuje da obrate pažnju na razlike između sorti u pogledu vremena cvetanja, otpornosti prema niskim temperaturama, osetljivosti na prolećne mrazeve, u smislu potencijala sorte da umanji ili izbegne smanjenje prinosa usled prolećnih mrazeva i pucanje plodova prouzrokovanog kišom, što zapravo sortu čini ili ne čini ekonomski produktivnom.
- Bing
Sorta Bing je jedna od najstarijih sorti koje se još uvek gaje. Plodovi sorte su krupni. Meso je čvrsto i hrskavo, slatko i sočno, veoma lepe arome. Iako ima veoma kvalitetan plod ova sorta takođe ima slabosti u pogledu gajenja. Niske zimske temperature mogu predstavljati problem, kao i osetljivost cvetnih pupoljaka na prolećne mrazeve zbog ranog vremena cvetanja ove sorte. Plodovi lako pucaju usled kiše i ovu sortu treba gajiti u područjima u kojima nema kiše 2 – 3 nedelje pred berbu. Sorta ranog vremena zrenja sa vremenskim rasponom od 60 – 75 dana između perioda punog cvetanja i berbe. Samobesplodna sorta. Dobri oprašivači su sorte .- Lapins
Jedna je od najlepših sorti trešnje tamno crvene boje. Samooplodna. Plod je krupan, tamne burgundsko crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, slatkog ukusa, odličnog kvaliteta, ukusa i arome.Tolerantna je prema pucanju plodova. Stablo dobro podnosi zimske mrazeve, rano plodonosi i obilno rada. Sorta ranog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju oko dve nedelje posle sorte Bing. Ima 17-19% šećera.
- Samit
Ovo je sorta sa veoma privlačnim plodovima. Plodovi su veoma krupni, srčastog oblika, čvrsti, hrskavi, sa sjajno crvenom bojom pokožice. Odličan odnos šećera i kiselina čini plodove ove sorte veoma ukusnim. Relativno dobro podnosi niske temperature, što znači da tokom izvesnih godina može doći do problema u pogledu ove osobine koji dovode do pojačane pojave bakterijskog sušenja prouzrokovanog . Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Samobesplodna sorta, srednjeg do kasnog vremena cvetanja i srednje do kasnog vremena sazrevanja.- Regina
Nova sorta, poreklom iz Nemačke koja je tržišno sve zastupljenija među komercijalnim sortama tamno crvene trešnje. Regina dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom padavina. Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa, otporan je na pucanje. Sorta kasnog vremena cvetanja i sazrevanja. Samobesplodna je.- (rana bigi)
Proizveo ju je selekcioner u Francuskoj. U proizvodnju je puštena prvi put 1998. godine. Vrlo je rana sorta, a preporučuje se gde postoje uslovi za vrlo rano sazrevanje. Ova vrlo rana sorta dozreva 2 do 5 dana pre cenjene vrlo rane sorte i njenog klona , a to bi bilo oko 20. maja. Sorta razvija vrlo bujna stabla sa širokim krošnjama, s velikom obrastajućom rodnom površinom. Osim velike bujnosti, rano ulazi u produktivno doba i daje redovne i visoke prinose. Cveta kasno. Sorta se ne može oploditi sopstvenim polenom, tj. nije samooplodna već se oplođuje polenom sorti . Plod je veliki, prosečna masa ploda iznosi od 9 do 10 grama. Oblika je okruglasto plosnatog a kožica joj je crvena. Meso je čvrsto, crvene boje, slatkog do slatko-kiselkastog ukusa. Plodovi dozrevaju vrlo rano ali ne jednolično, pa berbu treba sprovesti u tri navrata. Inače su plodovi srednje osjetljivi na pucanje kožice i mesa, ako u vreme dozrevanja, odnosno bubrenja ćelija učestalije padaju kiše.
- Enrika
Sortu je uzgojio istaknuti italijanski selekcionar i stručnjak za trešnju na Institutu za voćarstvo u Veroni. Sorta je puštena u proizvodnju 1997. godine. Plodovi joj dozrevaju izmedu 16 i 20 dana posle sorte Burlat, što bi odgovaralo približno oko 15. juna, što zavisi pre svega o klimatskim uslovima proizvodnog područja. Razvija bujna stabla sa srednje širokim krošnjama. U rod, ulazi vrlo rano, a rodi obilno i redovno. Cveta srednje rano. Sorta je samooplodna, pa se može oploditi sopstvenim polenom. Plod je srednje velik, srcolik, tamnocrvene boje. Meso je dosta čvrsto, crvene boje, dobrog slatko-kiselkasta okusa. Peteljka je srednje duga. Sorta je prikladna za mašinsku berbu, odn. trešenje. Ukoliko u vreme zrenja učestalo padaju kiše tada puca kožica na plodu.- Burlat
Francuska sorta trešnje, sazreva krajem druge nedelje zrenja trešnje. Srednje ranog cvetanja, dobro podnosi transport. Plod je snažan, tamnocrvene boje, srednje veličine ili veliki, veoma sladak i sočan, sa čvrstim mesnatim delom. Kao rana trešnja u vreme zrenja nije podložan napadu trešnjine muve. Sorta je delimično samoplodana i oprašuje se takođe sa drugim ranim sortama trešanja. Dobri oprašivači su . Može se uzgajati na blago-kiselim zemljištima.- Vigred
Nova sorta trešnje pod imenom "" selekcionisana je Sloveniji. Nastala je ukrštanjem sorti . Ova sorta zaslužuje pažnju zbog svojih izvarednih odlika i jedna je od glavnih sorti slovenačkog voćnog izbora za trešnje. Rast nove sorte jest srednje bujan, donekle raširen, grane lepo obrastaju. Cveta srednje kasno i obilno, a u nepovoljnim vremenskim uslovima cvatnja kasni. Cvet je velik, a takav je i list. Ima odličnu rodnost, a dozoreva u trećoj trešnjinoj nedelji. Plod je velik, srcolik, težak od 7 – 10 grama. Plod je sledećih dimenzija: visina 24 mm, širina 22 mm i debljina 26 mm. Kožica ploda je žarko do tamno crvene boje, blista se, a meso je čvrsto i lepo se odvaja od koštice, koja je sitna. Plod ima srednje dugu peteljku. Prilikom višegodišnjeg uzastopnog ocenjivanja ploda, ova sorta dobila je odlične ocene. Vigred je sorta vrlo otporna na uobičajene bolesti, a u poređenju s ostalim sortama nije osjetljiva na mraz. Plodovi su otporni na pucanje i dobro se skladište.Pored navedenih sorti trešnje postoji još mnogo intodukovanih kako kod nas tako i u zemljama u okruženju. Navešćemo još neke: i dr.
Zdrava Srbija