Vitko vreteno je slabije bujnosti, užeg oblika i nema jake skeletne grane koje karakterišu vretenasti žbun. Ako se u prvoj godini grane kod jabuke dobro razvedu, na njima će se formirati rodni pupoljci pa u drugoj godini možemo očekivati rod.



Vitki vretenasti žbun (vitko vreteno) je konična (kupasta) kruna sa vertikalnom centralnom produžnicom (vođicom), po kojoj su spiralno raspoređene slabije bujne rodne i nerodne grane, koje su idući od osnove ka vrhu sve kraće, dok se između njih mogu nalaziti kratke rodne grančice i slabiji mladari.



Razlika između vitkog vretena i vretenastog žbuna je u tome što je vitko vreteno slabije bujnosti (visina voćke 2 - 2,5 m), užeg oblika (prečnik osnove krune 1 - 1,6 m) i nema jake skeletne grane koje karakterišu vretenasti žbun. Kao podloga za jabuku koristi se uglavnom M 9 i M 27 za bujne sorte (džonagold i melroz), a u manjoj meri M 26, MM 106 i MM 104 - koje mogu da se koriste za slabo bujne sorte jabuke (tipa ajdareda) i sper tipove. Za sorte krušaka (prednost dati Vilijamovki i Krasanki) kao podloga koristi se neki klon dunje - bilo MA, CA 7, R5 ili BA 29 ili još bolje dunja MC, najkržljavija podloga za krušku.

Posađene sadnice se pred početak vegetacije skrate na 75 - 90 cm iznad zemlje (zavisno od bujnosti sorte) i vezuju za naslon. Važno je napomenuti da se kod sadnica sa prevremenim grančicama prekraćivanje vrši na 30 cm iznad poslednje dobro razvijene prevremene grančice.

Iz pupoljaka na voćkici izbiće mladari. Kada oni, a posebno pri vrhu, dostignu dužinu od oko 10 cm, ostavi se samo vršni, a dva do tri ispod njega uklone se do osnove, zbog konkurencije.


Istovremeno treba ukloniti i sve mladare izbile od zemlje pa sve do 40 cm visine, odakle počinje krošnja voćke, odnosno žbun. Ukoliko su ostali mladari na centralnoj osi gusti, valja ih prorediti, pri čemu se nastoji da oni koji ostanu budu spiralno raspoređeni. U toku maja - juna ostavljeni mladari se razvode pod uglom 60 - 65° ili u horizontalan položaj ili blago nadole. U prvoj fazi (mladari dugi 10 - 15 cm i još nelignificirani) razvođenje se vrši štipaljkama, čačkalicama ili odbojnicama, a u drugoj fazi ako ima bujnih lastara, onda i malim tegovima od betona sa štipaljkama. Ukoliko se prva intervencija izvede na vreme, efekat je vanredno dobar jer letorast dobija otvoren ugao (i do 90°), čime se potencira i formiranje rodnih pupoljaka, pa otud rod već u drugoj godini.



U proleće druge godine po sađenju nastavlja se s obrazovanjem oblika. Tom prilikom se vođica odnosno vršna produžnica ne skraćuje, već se ostavlja onakva kakva je. Jedino, ako je suviše bujna (80-90 cm), onda se skraćuje na 70-80 cm. Daleko je bolje ako se vodilica ukloni i prevede na pavodiiicu (konkurenciju vodilici), da bi se dobilo krivudanje centralne produžnice, radi boljeg obrastanja rodnim grančicama po celoj dužini. Takođe, u toku vegetacije kao i u prvoj godini se izbacuju mladari koji konkurišu produžnici (vođici), kao i oni koji konkurišu produžnicama na prvim ramenim granama koje su ostavljene u prošloj godini. Uspravno rastući letorasti se uklanjaju ili povijaju ukoliko ih nema dovoljno na prvim ramenim granama. U ovoj godini neke sorte jabuka i krušaka doneće malo roda. Stoga treba voditi računa da se slabije mlađe voćkice ne opterećuju mnogo rodom.





U proleće treće godine po sađenju vođica se ne skraćuje ili prevodi na pavodilicu (ukoliko je bujna), uklanjaju se samo letorasti uspravnog porasta (na centralnoj produžnici i bočnim granama) i oni u sredini koji krošnju čine suviše gustom. Ostali letorasti se ne skraćuju, već se samo produžnice bočnih grana prevode na horizontalne letoraste, a kod bujnih sorti u donjih skeletnih grana vrši se izolacija vršnog letorasta i blago povijanje. U toku vegetacije uklanjaju se mladari koji rastu uspravno ili ako ih nema dovoljno, razvode na zeleno kako je već opisano. Važno je da idući od osnove ka vrhu skeletne grane budu sve kraće, kako bi kruna zadržala koničan oblik.

U četvrtoj godini vođica se prevodi na slabiju bočnu granu i vrši se uklanjanje svih bujnih letorasta i starijeg drveta (grana) na patrlj pogotovo iz donjih delova krune. Idući nagore, skeletne grane se ostavljaju sve kraće kako bi se zadržao koničan oblik, ali se ipak vodi računa da se popuni prostor između voćaka u redu. Kod bujnih sorata izbacivati grane sa izrazito oštrim uglom, a ostale povijati. Počev od ove godine rezidba se obavlja na rod.



Stanko Nekić, dipl.ing.
“Rezidba i zaštita kontinetalnih voćaka”, Svilajnac 2010.