Dva najveća problema u proizvodnji kajsije su izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva i prevremano sušenje stabala (apopleksija). Sa ciljem da se unapredi proizvodnja kajsiju treba saditi u odgovarajućim agroekološkim uslovima, koristiti sadnice sa posrednikom, bezvirusni sadni material, kombinovati sorte u zasadu, štititi voćke od izmrzavanja, obavljati zelenu rezidbu, navodnjavati zasade sa zatravljivanjem.



Proizvodnja kajsije u Srbiji je deficitarna. Sušenje stabala ove voćne vrste usled apopleksije, kao i izmrzavanje pupoljaka i cvetova, uticalo je na visinu i promenjivost proizvodnje iz godine u godinu. Ubuduće pri podizanju zasada treba birati kasnocvetne sorte koje su kalemljene visoko u kruni, gde se kao posrednik (deblotvorac) pretežno koriste sorte šljiva (stenlej, čačanska lepotica i crni trn).
Prilikom izbora sorti, treba koristiti one različitog vremena sazrevanja, od najranijih (krupna rana, aurora, ninfa), preko srednje ranih (cegledi bibor, segdinski mamut, roksana, ambrozija, ligeti orijaš, bademolika, mađarska najbolja), do poznih sorti (kečkemetska ruža, luizet, umberto i dr.). Poslednjih nekoliko godina, dobre proizvodne osobine pokazale su novosadske sorte i selekcije: novosadska rodna, NS- 4, NS- 6 i novosadska kasnocvetna i selekcija DM-1.

Podloge za kajsiju

Za ovu voćnu vrstu još nije izabrana prava podloga. Najčešće se koriste generativne podloge, uglavnom sejanci džanarike (Prunus cerasgfera L.), Međutim, ona nije najbolje rešenje za kajsiju, jer su voćke kalemljene na njoj bujne, u jesen kasnije završavaju vegetaciju, a u proleće ranije počinje kretanje sokova i zato ona vrlo često strada od mrazeva. Pored toga, kajsija na džanarici u velikoj meri strada od apopleksije i plodovi su dosta sitni.

Ovi nedostaci se u poslednje vreme veoma uspešno otklanjaju korišćenjem posrednika, tj. pojedinim sortama šljiva (požegača, stenlej, čačanska lepotica, krupna zelena renkloda, crni trn). Istraživanja Đurića i Keserovića (1994) su pokazala da različite sorte daju različite rezultate na pojedinim posrednicima. Prvo se na sejancu džanarike pri zemlji kaleme navedene sorte šljiva, a zatim se na visini od 100-120 cm kaleme sorte kajsije.



Ovakav način proizvodnje sadnica kajsije, poznat kao kalemljenje na visoko ili u kruni, je danas u pojedinim rasadnicima najzastupljeniji. Prema dosadašnjim istraiživanjima, kao najbolja generativna podloga za kajsiju se pokazala belošljiva, posebno za peskovita zemljišta. Za proizvodnju sejanaca je najbolje koristiti seme sa tipova belošljive koji imaju krupne plodove, kod kojih se meso lako odvaja od koštice i koji sazrevaju krajem jula.

Kajsija kalemljena na ovoj podlozi daleko manje strada od apopleksije, obilnije rađa, a plodovi su krupniji i kvalitetniji nego na ostalim podlogama. Posebno su dobri rezultati ako se kajsija kalemi na 80-100 cm od zemlje. Pored ovih generativnih podloga koristi se I domaća kajsija sitnog ploda (zerdelija) za peskovita zemljišta i badem za toplije krajeve i suvlja zemljišta. U poslednje vreme čine se pokušaji da se crni trn iskoristi kao posrednik za proizvodnju sadnica kajsija za guste zasade. Od vegetativnih podloga, za kalemljenje kajsije dolaze u obzir izdanci belošljive i novija vrsta Piksi (Piksy), Isthara, Mr. S 2/5, Penta, Rubira, Franco, VVA-1 itd.



Zoran Keserović, Vladislav Ognjanov, Biserka Vračević, Nenad Magazin