Svake godine u našim voćnjacima veliku štetu izazivaju glodari (miševi i voluharice) i zečevi. Oštećenja koja prave često dovode do slabljena, pa i sušenja voćaka. Miševi i zečevi su posebno štetni za mlade voćnjake, jer su nježne sadnice često jedina hrana do koje mogu doći tokom hladne zime. Posebno vole zasade jabuke, kruške, višnje.

Najveće štete nastaju krajem zime u periodu februar-mart. Veoma je važno održavanje higijene voćnjaka, ukloniti sve u što se mogu zavući sitni glodari i tu napraviti svoje sklonište, voćnjak redovno kositi i ukloniti grane nakon rezidbe. Miševi prave svoja skloništa u gomilama pokošene trave koja nije uklonjena iz voćnjaka, u gomilama đubreta, sloju malča i svemu što može da im posluži kao sklonište. Iz porodice miševa najčešće se susreću: poljski prugasti miš (Apodemus agrarius), žutogrli miš (Apodemus flavicollis), mali šumski miš (Apodemus sylvaticus) i kućni miš (Mus musculus).

Tokom jeseni i proleća potrebno je redovno obilaziti voćnjak i vršiti pregled aktivnih rupa i pratiti tragove aktivnosti miševa (brojnost rupa, pojava hodnika na površini, prisustvo izmeta, da li su zapažena oštećenja na stablima voćaka). Ocena opasnosti od miševa vrši se na osnovu broja aktivnih rupa, a koje određujemo na taj način što sve prisutne rupe na ispitivanoj površini zatrpamo i idućeg dana ustanovljavamo broj otvorenih, odnosno aktivnih rupa. Ako broj aktivnih rupa tokom jeseni na 100 m2 iznosi 10, napad je slab, 10-20 srednje jak, preko 20 jak napad. U prolećnom pregledu, odnosno od polovine februara do polovine marta, kao slab napad ocenjuje se prisustvo 2 aktivne rupe, kao srednji do 5 rupa, a iznad 5 aktivnih rupa kao jak napad.

Voluharice se hrane korenjem u zemlji i korom debla. Veoma često se tek u proleće utvrdi da su se sadnice osušile jer su im voluharice izgrizle koren. Razlikuju se poljska voluharica (Microtus arvalis) i vodena voluharica (Arvicola terrestris). Poljska voluharica je nešto manja, ne sakuplja hranu, aktivna je tokom cele godine i izuzetno plodna. Najčešće štetu pričinjava glodanjem kore debla neposredno iznad površine zemlje. Vodena voluharica sakuplja hranu i najčešće pravi štetu u proleće kada se hrani korenom mladih voćaka.

Divlji zec (Lepus europaeus) je izuzetno opasna štetočina u mladim zasadima gde pričinjava velike štete, a posebno u zasadima jabuke. Štete pričinjava glodanjem kore mladih voćaka. Aktivan je već tokom jeseni, nakon opadanja lišća. Nakon što padne sneg i nestane druge hrane, mladi voćnjak mu postaje siguran izvor hrane. Tokom zime, kada je veliki sneg i kada se uhvatila pokorica, zec može da dohvati i niže grane i da ih u potpunosti ogoli. Oštećenja od zeca se prepoznaju po tome što su glatka, a ako su ošetćenja hrapava, štetu je pričinila srna.

Najčešće su napadnute mlade sadnice zbog svoje sočnosti. One mogu biti izgrižene samo sa jedne strane ili oštećenja mogu biti prstenasta, što je mnogo opasnije. Prstanestim oštećenjem narušava se transport hranjivih materija i sadnica se suši. Sadnica može biti izgrižena ispod spojnog mesta i tada nema mogućnosti oporavka. Kod oštećenja iznad spojnog mesta, u zavisnosti od stepena oštećenja, treba pristupiti kalemljenju na most, saniranju rane ili uklanjanju stabla ispod mesta oštećenja.

Obično sitni glodari izgrizu koru na jednoj strani debla. Ovo nije tako opasno kao kada izgrizu koru u formi prstena. Kao rezultat kružnog oštećenja kore debla, nastaje poremećaj u protoku materija i stablo se suši. Jedini način da bi se takvo stablo spasilo je kalemljenje na most.

Za lečenje manjih oštećenja može se koristit voćarski vosak, fitobalzami ili hladni pripravak od lipove kore. Ovaj pripravak se sprema u proleće. Uzme se lipova kora i prelije ključalom vodom, ostavi 30 do 40 minuta. Time se premaže rana, koja se zatim uveže debelim papirom i kanapom. Pakovanje ostaje 1 do 2 meseca, odnosno dok rana ne zaceli. Lečenje oštećene kore može se vršiti i pomoću plastične folije u vidu zavoja. Njegova glavna prednost je što dobro provodi sunčevu svetlost i toplotu i tako stvara povoljan ambijent za zarastanje rana.

Stalno praćenje aktivnosti glodara i zečeva je naša obaveza u cilju zaštite voćnjaka i postizanja dobrog roda. Brojne su mere koje možemo koristiti u cilju suzbijanja ovih štetočina: preventivne, mehaničke, biološke, hemijske. Mere zaštite treba da budu stalna aktivnost u voćnjaku.

Kao zaštitu od zeca potrebno je voćnjak ograditi. Prilikom podizanja ograde mrežu treba ukopati najmanje 30 cm, a visina mreže teba da je do 150 cm. Svako pojedinačno stablo može se zaštiti zamotavanjem različitim materijalima kao što su kukuruzovina, slama, papir, mrežice. Nedostatak prirodnih materijala je, iako pružaju zaštitu od zeca, u njih se mogu naseliti miševi i voluharice. Bolji su izbor mrežice koje se mogu kupiti kao namenske ili koristiti građevinsku mrežicu.

Krečenje stabala se pokazalo kao efikasno protiv zeca (kora je gorka od kreča). Protiv zečeva se koriste i razne repelentne materije koje svojim mirisom odbijaju. U tu svrhu se može koristiti užegla svinjska mast ili ovčiji loj, a još je bolji efekat ako se rastopljena mast pomeša sa ribljim brašnom ili ribljim uljem jer je miris ribe za zečeve veoma neprijatan. Najbolje je zaštitne mrežice premazati ovom smesom, jer mast može da uguši sadnicu i pupoljke i da dovede do njenog sušenja. Krv životinja je još jedna materija koja odbija zečeve. Najbolje je krpe namočene u krv omotati oko prutova koji se rasporede po voćnjaku ili se tako zamotaju grančice koje zavežemo da vise sa stabla. Ukoliko se mali krugovi kartona obojeni u crno ili slični predmeti, koji su lagani da ih može vetar pomerati, obese o grane, plašiće zečeve. Oni su veoma oprezni i plaši ih i najmanji pokret crnih predmeta. Korisno je stabla premazati i kravljom balegom.

Kao zaštita od zečeva i miševa mogu se koristiti i grane crnogorice, a one su se dobro pokazale i kao zaštita od drvenara. U manjim zasadima tokom zime je dobro ugaziti sneg oko sadnica što miševima onemogućava kretanje kroz sneg.

U voćnjaku je dobro postaviti visoke "T" stubove koje sove i druge ptice grabljivice mogu koristiti kao osmatračnice prilikom lova. Lisice, ježevi, psi i mačke su takođe naši saveznici u zaštiti voćnjaka. Tokom zime se mogu formirati i "eko koridori". To su namenska mesta na kojima ostavljamo hranu za divlje životinje i potrebno je da su takva hranilišta udaljena od voćnjaka.

Kao prirodni repelenti mogu poslužiti i biljke. Voluharice odbijaju kockavice (rod Fritillaria), mlečike (rod Euphorbia), kokotac, pasiji nokat, lupina, narcis, pelin. Voluharice, krtice, miševi su veoma osetljivi na miris zove pa se u svrhu zaštite voćnjaka može pripremiti preparat od zove. Lišćem i grančicama zove napunimo ¾ posude, prelijemo vodom do vrha posude i ostavimo nekoliko dana. Nakon toga tečnost procedimo i razblažimo 5 do 10 puta. Ovim preparatom zaliti mesta gde su glodari primećeni i njihove rupe u koje je dobro staviti i sveže lišće i grančice zove. U rupe se može staviti i lišće oraha, a ni miris belog luka ne odgovara glodarima. Dovoljno je prepoloviti čen belog luka i utisnuti ga u zemlju. Redovno se mora ponavljati postupak zbog truljenja. Može se i posaditi i ukrasni beli luk Allium schoenoprasum. Koristan je i ricinus, čija jedna biljka pruža zaštitu na 10m2 od glodara, a dobro se pokazala i smesa gline i divizime u odnosu 1:1.




Ranka Vojnović



Tekst preuzet sa https://www.agroklub.ba/