Kupina uspeva do nadmorske visine od 600m. Podnosi različite tipove zemljišta, lako se razmnožava vegetativnim putem. Dobra je medonosna paša. Dosta je otporna na bolesti i štetočine. U punu rodnost kupina ulazi u trećoj godini. Prinosi u organskoj proizvodnji mogu biti oko 9-15t/ha.

Gajenje kupine je moguće na brdovitim i manje dostupnim površinama, tako da se takvi tereni mogu bolje iskoristiti. Nedostatak kod kupine je što su plodovi osetljivi prema transportu i truljenju pa zbog toga pre berbe moramo znati šta sa plodovima. Za berbu kupine unapred sve treba biti pripremljeno.

Njeni plodovi imaju visoku vrednost, deluju dijetno-profilaktički, dijetno-terapeutski i imaju zaštitnu ulogu jer u sebi sadrže kiseline, šećer, minerale, pektine, vitaminei dr. U prehrambenoj industriji koristi se kao odlična sirovina za dobijanje sokova, kupinovih vina, sirćeta, sirupa, džemova, kompota, želea.





Preporučene sorte kupine za organsku proizvodnju:
Tornfri (samo u toplijim područijima i blagim padinama), Loh nes, Čester tornless, Triple craun, Karaka black, Helen (veoma otporna prema ljubičastoj pegavosti i većini drugih bolesti), Loh taj.




Kupini pogoduju topliji krajevi i južne ekspozicije. Najbolji su blagi nagibi. Treba joj osigurati vlagu. Izbalansirano đubrenje i navodnjavanje povećavaju otpornost kupine na niske temperature. Kupina ne podnosi visok sadržaj kalcijuma. Nisu poželjni jako vetroviti predeli. Kupinjake ne podizati pokraj divljih kupinjaka (zajedničke bolesti i štetočine). Kupinu je moguće uzgajati i u sušnijim klimatskim područijima ali uz sistem za navodnjavanje.


Korišćena literatura: Organska proizvodnja šljive, kupine i maline, doc.dr. Milica Fotirić Akšić


Ana Prokić