Zima je na pragu. Zato je potrebno pripremiti stabla voća da bi uspešno prebrodila hladno godišnje doba. U stablima se dešava čitav niz procesa kojima se voćke prilagođavaju periodu mirovanja. Najočigledniji primer tih promena je berba plodova i opadanje lišća.

Nakon berbe, u voćnjaku počinju radovi čiji je cilj da se stabla što bolje pripreme za prezimljavanje, smanji broj prezimljujućih oblika štetočina i infektivni potencijal raznih patogena. U opalim plodovima i lišću, ranama na granama i ispod kore, prezimljavaju različite forme štetočina i patogena (jaja, larve, lutke, spore, micelijumi).

Sve opale plodove koji leže na zemljištu, potrebno je pokupiti i ukloniti jer privlače glodare i mnoge štetočine. Takođe, ti plodovi mogu da posluže kao sklonište za prezimljujuće forme štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti.

Na stablima se mogu uočiti zaostali plodovi, sasušeni i smežurani koje nazivamo mumificirani plodovi. Njih je potrebno ukloniti sa stabla i iz voćnjaka da ne bi bili izvor zaraze u sledećoj vegetaciji. Ako se na stablu, prilikom pregleda, uoče upredena gnezda štetočina i drugi prezimljujući oblici, i njih je potrebno ukloniti i spaliti. Opalo lišće, takođe, može da posluži kao sklonište za mnoge štetočine, naročito insekte, prouzrokovače bolesti i njihove prezimljujuće forme. Pošto voćnjaci, u jesen, produkuju velike količine lišća, od njega se može napraviti kompost, a za godinu dana dobićemo odličan materijal za malčiranje voćnjaka.

Potrebno je pregledati sva stabla u voćnjaku i po potrebi izvršiti sanacionu rezidbu. Takvom rezidbom se sa stabla uklanjaju sve polomljene, suve, oštećene i zaražene grane. Zaražene grane je neophodno ukloniti sve do zdravog tkiva da bi se sprečilo dalje širenje bolesti kroz drvnu masu. Poželjno je da su rezovi što manji da bi se predupredilo prodiranje nepoželjnih štetočina i formi koje izazivaju infekcije. Veće rane potrebno je premazati voćarskim voskom.

U ovom periodu se obavlja i đubrenje voćnjaka zgorelim ili kompostiranim stajnjakom i đubrivima koja sadrže fosfor i kalijum.

Oko stabla se postavljaju lovni pojasevi napravljeni od talasastog kartona, grubih tkanina i sličnog materijala u koje se zavlače različite štetočine i njihove prezimljujuće forme. Pojaseve treba obilaziti i uništavati štetočine koje su se tu sakrile. Danas postoje i specijalne lepljive trake za stablo na koje se hvataju štetočine.

Mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicama protiv glodara koji tokom zime mogu naneti veliku štetu i doprineti njihovom propadanju. Tek nakon 12 godina, koren i vrat stabla dovoljno otvrdnu da ih glodari ne napadaju.

Na starijim stablima treba četkom ukloniti koru koja se ljušti i služi kao sklonište za mnoge štetočine. Tim postupkom uklanjaju se i lišajevi i mahovine koji se nalaze na deblu. Ispod stabla koje se četka potrebno je staviti najlon i sakupljeni materijal odneti iz voćnjaka i spaliti. Uporedo sa četkanjem može se sprovesti i dezinfekcija kore stabla rastvorom pepela i sapuna. Uzme se 200 - 300 g pepela, 5 g sapuna i prelije 1 litrom vruće vode. Meša se 10 do 15 minuta da se dobro rastvori. Četkanje stabla je obavezna faza koja prethodi krečenju stabla.

Krečenje stabala se izvodi tokom oktobra i novembra. Ukoliko to nije moguće uraditi tokom jeseni, krečenje treba obaviti što ranije u proleće. Da bismo to uradili, treba izabrati dane koji su sunčani i suvi, a temperature vazduha treba da se kreću od 4 do 6 °C. Visina krečenja zavisi od visine debla i prvih ramenih grana stabla koje se kreči. Ova mera se preduzima kao prevencija od bakterijskih infekcija i sprečava nejednako zagrevanje stabla u proleće i pojavu pucanja kore zbog mraza.




Koncentracija krečne mase je nešto manja za mlade voćke. Ne brinite ako neposredno nakon krečenja stablo nije potpuno belo jer će kora pobeleti nakon nekoliko sati. Kombinacija gline i kreča se tokom zime ispira i potrebno ju je ponoviti početkom proleća. Ova kombinacija je povoljnija za mlade sadnice jer im omogućava da lakše dišu preko kore stabla. Za starije voćke koristi se kombinacija koja se teže ispira.

Krečna masa se priprema od: 5 kg kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,25 kg sumpora. Ova količina se pomeša sa 15 litara vode (treba da ima konzistenciju mleka) i ostavi da stoji 2 - 3 dana. To će povećati lepljivost mase. Ukoliko se krečenje obavlja atomizerom, povećava se količina vode do 100 litara, a razređena smesa se procedi da se dizne atomizera ne bi začepile. Mlade sadnice i koštičavo voće zbog osetljivosti na pucanje kore zbog mraza treba krečiti svake godine, dok starije zasade jabučastog voća možemo da krečimo i svake četvrte godine.

Još jedna formulacija za krečnu masu
Na 10 l vode dodaje se 2 - 2,5 kg kreča, 250 do 300 g
bakarsulfata, 1 kg masne gline i 1 - 2 lopate kravljeg stajnjaka. Svi sastojci se pomešaju u homogenu masu koja treba da ima konzistenciju pavlake.

Sprovođenjem svih tih radnja primetićete pozitivne rezultate. Stabla su dugovečnija, otpornija i daju veći rod.




Ranka Vojnović



Tekst preuzet sa https://www.agroklub.rs/