Po završetku berbe i skladištenja ili prodaje plodova sezona za voćare još nije završena. U ovom periodu moramo obaviti određene operacije u voćnjaku koji imaju za cilj pripremu biljke za predstojeću zimu i smanjenje infekcionog potencijala prezimljujućih bolesti i štetočina za narednu proivodnu godinu.

Sa hladnim vremenom biljke bi trebale da zaustave rast, povuku stvorene hranljive materije u koren, uspore protok biljnih sokova i odbace lišće. Međutim, nekih godina, zbog duge i tople jeseni tkz. „miholjskog leta“ biljke jednostavno ne prepoznaju „vreme“ za zimsko mirovanje. Tada može doći do ponovnog kretanja vegetacije, što je veoma štetno, pogotovo ako nastupi nagli pad temperature i zahlađenja. Tada dolazi do izmrzavanja nabubrelih pupoljaka, pucanja kore, smrzavanja debla...Da do ovih pojava ne bi dolazilo, treba izbegavati kasnu prihranu đubrivima na bazi azota kao i folijarnim azotnim đubrivima koja bi dovela do velike bujnosti kod biljke.

Posle opadanja lista ili početkom zimskog mirovanja potrebno je obaviti đubrenje i obradu zemljišta u voćnjacima.

Prvo se izvrši đubrenje organskim i kompleksnim mineralnim đubrivima sa povećanim sadržajem fosfora i kalijima pa osnovna obrada a sve u cilju spuštanja đubriva do zone korenovog sistema kod voća. Obrada zemljišta u voćnjaku se može vršiti raznim mašinama – tanjiračama, frezama, rotacionim drljačama ali je obrada tilerima ili podrivačima u našim uslovima u poslednje vreme pokazala niz vrlo bitnih prednosti.

Još jedna mera za zaštitu od niskih temperatura tokom zime je krečenje stabala kod voća. Naši proizvođači misle da se to radi samo u proleće i da je krečenje u jesen, gubitak vremena i para jer će naneti kreč sa stabla sprati voda i sneg, ali to je velika zabluda. Naime, ako se nešto i spere tokom zime, može se ponovo premazati. Bitno je da stabla proleće dočekaju okrečena i bela. Uloga krečenja nije borba protiv insekata, već da u rano proleće odbije sunčevu svetlost i toplotu, jer smo svi svedoci da u tada dolazi do čestih dnevnih promena u temperaturi vazduham, temperaturnih razlika između dana i noći. Kada se voćka zagreje, ona kreće, a to može za nju biti pogubno ako naglo zahladni.. Jer tada kroz voćku krenu „sokovi“, pa zbog naglog zahlađenja može doći do „mrazopuca“ (uzdužno pucanje kore). Krečenjem stabla pomeramo kretanje voća u proleće pa izbegavamo štete na stablu i pupoljcima usled pojave ranih prolećnih mrazeva i naglih temperaturnih kolebanja.




Jesenje prskanje voća sredstvima na bazi bakra bi trebalo obaviti posle berbe, kada počne opadanje lista. Utrošak vode po hektaru treba da je 600 litara za vinograde i 1200-1500 l. za voćnjake. Ova povećana količina vode je potrebna, kako bi što bolje okupali voćke odnosno pokrili sve delove biljaka i na taj način obezbedili što bolje i efikasnije delovanje bakarnih preparata. Treba voditi računa da se prskanje izvede po što stabilnijem vremenu – bez vetra ili eventualno po slabom vetru, kao i da temperatura vazduha u vreme prskanja nije manja od 10 stepeni.



Srđan Stanojlović dip. ing.