Poražavajuća je činjenica da Srbija uvozi plod ribizle, umesto da ga izvozi ili bar zadovoljava sopstvene potrebe, pre svega zbog činjenice da postoje izvanredni agroekološki uslovi za njeno uspevanje.

Ribizla je višegodišnja žbunasta biljka, a sastoji se od podzemnog (koren) i nadzemnog (žbun) dela. Žbun obično izraste 1,5-2,0 metra u visinu, i oko 2,0 metra u širinu. Na ovom žbunu obrazuju se plodovi, najviše na jednogodišnjem rodnom drvetu, a zatim na dvogodišnjem i trogodišnjem.

Ribizla je vrlo otporna biljka, izdržava mrazeve čak i do -5°C, dok visoke temperature teško podnosi. Iz ovoga može da se zaključi da ribizla zahteva dosta vlage u zemljištu. Iz ovih razloga ribizli uglavnom odgovaraju planinski i priplaninski rejoni sa dosta padavina.

Analizom zemljišta na kojem uspeva i gaji se ribizla utvrđeno je da su kiselija zemljišta pogodnija od neutralnih i alkalnih . Takođe, teška i nepropustljiva zemljišta nisu pogodna i na njima strada korenov sistem.





Priprema zemljišta za podizanje zasada ribizle obuhvata: uništenje korova, vađenje žila i panjeva, đubrenje, oranje, tanjiranje i ravnjanje zemljišta. Ribizla se sadi od oktobra pa sve do aprila. Seđenje se vrši na taj način što se u prethodno iskopanu i pripremljenu jamu, dimenzije 40x60 cm, stavi koren sadnice, nagrne sitna zemlja, pregoreli stajnjak i lakše nagazi. Preko stajnjaka stavlja se još jedan tanak sloj zemljišta, opet nagazi i po potrebi zalije.

U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za uspešno gajenje ribizle (čak do 1000 m nadmorske visine), a proizvedeni plodovi bi se uglavnom koristili za potrebe domaćeg tržišta i oslobađanje od uvoza. S ozirom da je trenutna proizvodnja pretežno crvene ribizle nešto veća od stotinu tona, potrebe za ribizlom se nadoknađuju uvozom kako smrznutih plodova tako i koncentrata, naročito crne ribizle.



mr Aleksandar Mitić