Zadnjih godina u proizvodnji maline grad zna da napravi velike štete, kako na plodovima, tako i na rodnim izdancima i lastarima, kao i na mladim izdancima koji donose rod naredne godine.

Pod udarom grada plodovi bivaju obijeni pojedinačno ili sa celim lastarima, a oni koji ne opadnu su povređeni, sa napuklom pokožicom na jednom ili više zbirnih plodića. Kroz povređena mesta prodiru patogeni, razne vrste gljiva i plodovi vrlo brzo trule i opadaju i rod biva izgubljen. Grad takođe nanosi štetu na rodnim izdancima obijajući i lomeći rodne lastare koji nose rod, štete se manifestuju i na ovogodišnjim mladim izdancima koji donose rod naredne vegetacije, tamo gde su udareni gradom bivaju slomljeni, a ako nisu slomljeni na udarenim mestima obrastaju nedovoljno i postaju krti, tako da oni u toku godine ili prilikom roda bivaju slomljeni i izgubljeni za rod u narednoj godini.

Štete od grada zavise od učestalosti padanja u datom lokalitetu, krupnoće i intenziteta udara.

Da bi se izbegle štete od grada koje mogu biti katastrofalne, zasadi se moraju štititi. Postoje dva načina zaštite, i to protiv gradnim raketama i postavljanjem protiv gradnih mreža u zasade maline. Zaštita protivgradnim raketama u poslednje vreme je sve nesigurnija iz raznih razloga, ali je zato mnogo pouzdanija i sigurnija zaštita protivgradnim mrežama. Postavljanje protivgradnih mreža u zasade je značajna investicija, ali se kroz dugotrajnu upotrebu isplati, obzirom na visinu šteta koje padanjem grad zna da napravi.



Kada se ova mreža postavi u jedan zasad ona ima dvostruku ulogu, jer u prvom redu štiti malinu od grada, a i od visokih letnjih temperatura koje znaju da nanesu štetu plodovima i lastarima maline.









Postavljena mreža u zasadu maline pravi zasenu i izbegavaju se ožegotine na plodovima i listu kada u toku leta dođe do ekstremno visokih temperatura.




Todorović Magdalena dipl.ing.