Problem velike bujnosti voćaka mora se rešavati isključivo vegetativnim podlogama koje imaju manje bujan korenov sistem. Sejanci ili voćke koje su kalemljene na podlozi sejanac su uvek po pravilu znatno bujniji i manje rađaju a plodovi su često sitniji. Korenov sistem dublje prodire u zemlju. Dužina najnižih poluskeletnih grana mora da bude nešto manja od polovine rastojanja u redu voćaka . Grane koje su bliže vrhu moraju se postepeno smanjivati da bi se zadržao konusni oblik krune.



Problem odnosa bujnosti i rodnosti može biti rešen odgovarajućom rezidbom. Pre svega bujne voćke treba orezivati pred sam početak vegetacije. Time se obuzdava bujan rast novih mladara i čini da ranije završe intezivni rast. Rezidba ne sme biti suviše oštra , mora sa uglavnom svesti na proređivanje uklanjanje do osnove svih onih delova krune koji pogoršavaju njeno osvetljenje.

Jačom letnjom rezidbom ukloniti sve bujne mladare i izolovati vrh krune. Bolje osvetljenje krune će sprečiti naknadni rast umereno bujnih mladara a smanjenje lisne mase će regulisati transiraciju i disanje.

Ukoliko se ostavi veći broj umereno bujnih mladara u narednoj godini formiraće se kvalitetno rodno drvo neophodno za pojačano opterećenje rodom. Posebnu pažnju treba obratiti na opterećenje vršnog dela krune gde je priliv vode najveći.

Pojačana bujnost je posledica neprilagođene tehnologije a najčešće rezidbe. Uvek je lakše( ako se poznaju fiziološki sistemi rezidbe ) voćku koja je bujna naterati na rod pravilnom rezidbom , nego voćku koja je zakržljala vratiti u normalne proizvodne kapacitete.


Snežana Dragićević-Filipović