Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranljivo voće , kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljene hidrate, mineralne i aromatične materije i vitamine. Osim velike upotrebe u domaćem kulinarstvu, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.


Formiranje uzgojnog oblika

Za uzgoj se koriste zapreminski ili prostorni uzgojni oblici i to "tradicionalna vaza"(kotlasta krošnja), popravljena piramidalna krošnja. Tradicionalna kotlasta krošnja je najvažniji uzgojni oblik, a formira se bez provodnice, sa tri (ređe 4) postrane primarne skeletne grane koje međusobno zatvaraju ugao od 120°, a sa zamišljenom vertikalnom provodnici 30-45°. Na primarnim skeletnim granama formiraju se sekundarne skeletne grane sa većim otklonom od zamišljene vertikalne ose (oko 60°), na razmacima 60-100 cm formiraju se sekundarne skeletne grane, a na njima tercijarne grane. Ceo skelet treba biti dobro obrastao rodnim grančicama, što se postiže redovnom i pravilnom rezidbom .


Rezidba badema

Nakon formiranja uzgojnog oblika, kao redovni agrotehnički zahvat, sprovodi se razidba. Budući da badem, odnosno preporučene sorte, rode na jednogodišnjim izbojima i majskim kiticama koje se nalaze na 2-godišnjem i 3-godišnjm rodnom drvetu, pri rezidbi valja voditi računa da imamo ravnomerno raspoređene i u odnosu 1/3, 1/3, 1/3. Na taj način imamo redovnu obnovu rodnih grana, što je osnova za redovnu i dobru rodnost .



Održavanje tla i đubrenje badema

Održavanje tla i đubrenje zasada badema vrlo su slični održavanju tla i đubrenju zasada bresaka i nektarina , pogotovo što su im iste podloge. Naime, pri održavanju tla važno je održavati tlo bez korova, a to se postiže zimskim i prolećnim oranjem te redovnim kultivisanjem kroz godinu.

Đubrenje zavisi o prirodnoj plodnosti tla , odnosno snabdevanju organskom materijom (humusom) i biogenim elementima (u prvom redu N, P i K te mikroelementima Fe, Z itd.). Poželjno bi bilo svake treće godine dodati organska đubriva, a od mineralnih koristiti ona bez Zl (NPK 05:20:30, 07:14:21 i sl.).

Đubrenje u klasičnom smislu se obavlja u 3-4 navrata i to đubrenje na bazi K i P u jesen, đubrenje azotom neposredno pre cvetanja i posle cvetanja kao i sredinom juna đubrenje hidrokompleks đubrivima . Količine đubriva se postepeno povećavaju sa starošću zasada, zavisno od situacije u prethodnoj godini. U potpuno intenzivnim zasadima, specijalna mikrođubriva se mogu dodavati fertirigacijom ili lisno. Danas se koriste vodotopiva đubriva u onim fenofazama kada voćke za njima iskazuju posebnu potrebu.


Navodanjavanje badema

U savremenoj i intenzivnoj proizvodnji nema uzgoja bez navodnjavanja, pri čemu se najčešće koriste dva sistema: kap po kap ili mikro raspršivač . U takvim slučajevima se hraniva dodaju kroz sistem za navodnjavanje te izostaje klasično đubrenje u tri navrata, a hraniva se dodaju prema potrebi voćaka za pojedinim hranivom.

Bademi posebno veliku potrebu za vodom iskazuju krajem juna kada je intenzivno nakupljanje lipida i proteina u semenci badema. U sušnim letima neophodno je tokom celog leta navodnjavati sa dovoljno količine vode, posebno krajem avgusta kada dolazi do pucanja vučike , a ako nema dovoljno vode, izostaje odvajanje vučike od koštice te imamo dosta suvaraka .



Zaštita badema

Badem je jako osetljiv na bolesti Moniliju ( Monilia laka ), rupičavost lista, zatim na štetočine kao žilogriz , vaši , a valja biti vrlo oprezan prilikom nabavke sadnog materijala, na bezvirusnost te moguće bakterioze ( Pseudomonas agrobacterium , Pseudomonas siringa ei Ervinia amilovora ).


Ovo su najvažniji agrotehnički zahvati koji se redovno moraju sprovoditi u savremonom uzgoju badema, no u proizvodnji se mogu dogoditi i nepredviđene potrebe za nekim zahvatima, koje onda rešavamo u saradnji sa specijalistima za badem.



Tekst preuzet sa https://www.agroklub.com/