Pravilan izbor zasada voćaka na jednoj lokaciji uslovljen je ekološkim ( prirodnim) uslovima tog kraja, potrebama za deficitarnim voćem, kao i kvalitetom i upotrebljivošću izabranih voćnih kultura. Prevashodno moraju se birati one vrste koje u tom kraju najbolje uspevaju, da odgovaraju potrebama domaćih i stranih tržišta, da su plodovi visoko kvalitetni i izdržljivi pri transportu i da se mogu koristiti zavisno od namene – kako za preradu, tako i za stono voće.


Takođe, značajno je i da samo gajenje zasada ne iziskuje mnogo radne snage, da je izabrana vrsta što otpornija prema biljnim bolestima i štetočinama, da rano prorodi, redovno i obilno rađa, kao i da je sama berba prilagodljiva radnoj snazi u rejonu. Odlučujuću ulogu pri izboru vrsta mogu imati i saobraćajni uslovi datog lokaliteta odnosno blizina tržišta ( većih potrošačkih centara i prerađivačke industrije).


Nakon izabrane vrste za podizanje zasada, moramo se odlučiti i na najpogodnije sorte. Njihov izbor, pre svega, određuju mikroklimatski i orografski činioci na lokalitetu, zbog čega se smatra da, osim zahteva tržišta, uslovi sredine imaju prevashodan značaj. To je potrebno prioritetno utvrditi obzirom na vrlo izraženu nejednakost privrednih i bioloških osobina sorti, njihovih objektivnih vrednosti i reagovanja na postojeće ekološke činioce. Polazna osnova za odluku o sortama je njihova prilagođenost uslovima sredine. Izabrana sorta trebalo bi da poseduje veću otpornost prema niskim temperaturama, nedostatku vlage, vetru i uticaju ekonomski značajnih bolesti. Uz to mora da poseduje dobro oplođavanje, redovnu i obilnu rodnost, kvalitetne plodove dobre transportabilnosti.


Prilagođenost jedne sorte uslovima sredine može biti vrlo nejednaka i zavisi od niza sortnih osobenosti. Najviše su prilagođene stare, autohtone, lokalne sorte, a najmanje novije, visokokvalitetne i visokorodne sorte. To nije pokazatelj u svim činiocima otpornosti ( pr. stare domaće sorte jabuke imaju odličnu prilagođenost prirodnim uslovima, ali su vrlo osetljive prema čađavoj krastavosti ). Takođe i ukus i navika potrošača značajno utiču na izbor sortimenta, na njihovu cenu na tržištu, kao i podobnost za prehrambenu industriju.



Sorte se moraju kombinovati i prema vremenu sazrevanja, ne samo zbog tržišta, već i zbog pravilnog rasporeda radne snage u vreme berbe. Raspored sorti na osnovu vremena sazrevanja posebno je važan kod vrsta breskve, kajsije i šljive. Odabrani sortiment trebalo bi da sadrži nekoliko sorti najboljeg kvaliteta, koje će omogućiti adekvatno međusobno oprašivanje i oplođenje voćaka i, uz prilagođenu agrotehniku i zaštitu, dati bogat prinos i visok kvalitet plodova zasadu.



Mr Branko Tanasković