Iako su SAD-e izrazito najveći proizvođač ove orašaste kulture, njen uzgoj sve se više širi i na ostatak sveta. I kod nas se plodovi pekan oraha sve češće mogu naći u prodavnicama, a među potrošačima u svetu su već odavno hit. Pekan orah je po obliku i veličini sličan našem običnom orahu, nešto je tamnije braon boje, dok je plod punijeg ukusa i manje gorkast. Desetogodišnje stablo naraste oko 5 metara, a postoje primerci stariji više od 300 godina


Pekan orah (Carya illinoiensis) visoko je listopadno drvo , koje u proseku dosegne visinu između 20 i 40 metara, dok je obim krošnje između 10 i 20 metara. Starija stabla mogu imati prečnik debla širok i do dva metra. Listovi su na granama smešteni perasto i njihov broj varira 9-15 listova po grani. Najduži listovi mogu biti dugi i do 45 cm. Biljka se oprašuje vetrom i ima monoecijske cvetove , odnosno muški i ženski cvetovi su odvojeni, ali se nalaze na istom drvetu. Prašnici su viseći i dugi do 18 cm, dok su ženski cvetovi manji i smešteni su zajedno, u grupama 3-6 cvetova . Plodovi pekan oraha su ovalno- duguljasti , dugi od 3-6 cm, široki 1,5-3 cm. Ljuska , koja štiti jezgro ploda, ima debljinu od 3-4 mm, u razvitku ploda zelene je boje , a zrenjem postane tamno smeđa i puca na 4 dela i otkriva oraščić sa tankom korom. Plod dozreva sredinom oktobra , a do septembra je jezgro delimično tekuće i tek krajem zrenja u potpunosti očvrsne. Ukus ploda je pun , bogat i puterast i za razliku od običnog oraha, nije gorkast. Plod se može jesti u svežem stanju ili koristiti za spravljanje raznih jela, naročito poslastica. Osim ploda, može se iskoristiti i drvo pekan oraha i to u proizvodnji nameštaja , podnih i zidnih obloga, a vrlo korisna je i primena drveta kao goriva prilikom dimljenja suhomesnatih proizvoda.



Isplativost proizvodnje

Period u životnom ciklusu kad se biljka ograničava samo na vegetativni rast, izuzetno je dug i traje od 10 do 12 godina, a brzina ulaska u produktivnu dob, kad biljka daje plodove, varira od pojedinih sorti i uzgojnih mera. Dugi period do početka davanja ploda zapravo je razvojno nasleđe vrste koje joj omogućava da se izbori za svoje mesto pod suncem u borbi za životni prostor sa ostalim biljnim vrstama. S ekonomskog stanovišta, to produžuje vreme kad uzgoj i proizvodnja ove vrste postaje rentabilna i zahteva detaljnu i unapred planiranu finansijsku pripremu u procesu podizanja voćnjaka. Brzina ulaska u produktivnu dob tako postaje važan selekcijski kriterijum u odabiru sorte, jer je za svakog uzgajivača poželjan što raniji povraćaj investicije. Nažalost, kod selektiranih kultivara koji ranije rađaju, javlja se veći stepen slabije ispunjenih jezgri ploda, što je češći slučaj kod starijih stabala i rezultira manjom isplativošću proizvodnje.



Podizanje zasada

Uzgoj ovih kultura zahteva veliku zemljišnu površinu. Za plantažnu proizvodnju poželjno je da je na izabranom tlu prošlo više od 10 godina od krčenja šume, da bi se sprečila mogućnost da na novoposađene biljke utiču toksini korenja šumskog bilja koji nastaju truljenjem nakon krčenja. Optimalna tla su višegodišnji pašnjaci ili tla koje je obrađivao čovek duži niz godina. Agrotehničke mere u planiranju voćnjaka podrazumevaju uklanjanje prethodne vegetacije i rigolanje tla . Potrebne vrednosti pH reakcije tla su između 5,5 i 6,5, a u slučaju vrednosti manjih od 5,5, tlu trebaju krečni dodaci . Brežuljkasti krajevi su najpogodnije lokacije za uzgoj, pogotovo ako je tlo ocedito, a strujanje vazduha ubrzava nestanak jutarnje rose , što može bitno smanjiti mogućnost pojave raznih bolesti.










Pekan orasi vole vruća i duga leta, ali blage zime. Obzirom na naše podneblje, najbolje vreme za sadnju pekan oraha kasna je jesen , ali i tokom zimskih meseci , kako bi se voćka lakše ukorenila i adaptirala pre prolećnog rasta. Sadnice visine do 2 metra sade se u jame široke oko 50- 60 cm i duboke 70-90 cm. Ako se sadi pojedinačno stablo, malo dublje kopanje ne predstavlja veći problem, međutim, za veće voćnjake, duboke rupe najlakše je kopati mašinski. Za orijentaciju redova preporučuje se smer sever-jug, ili zapad-istok. Razmak između redova , kao i razmak u redovima, predstavlja najveći problem uzgajivačima, jer je pri podizanju zasada neisplativo ostavljati velike razmake dok su voćke mlade, a veći razmaci, od 10 metara i više, između stabala, nužni su da bi se izbegla skučenost krošnje stabala kad narastu. Zadržavanje početnog, manjeg razmaka, rezultira smanjenim rodom, jer se plodovi razvijaju samo na osunčanim delovima krošnje.


Orezivanje voćaka i smanjenje krošnje, zahvat je koji kratkotrajno može održati dostupnu i potrebnu količinu sunčevog svetla svim voćkama, ali se time ujedno i smanjuje mogući rod. Kao rešenje, obavlja se postupak proređivanja stabala kad sklop postane previše gust. U tom postupku, na početku zasnivanja voćnjaka, ostavljaju se manji razmaci u redovima i između redova, te se vremenom i razvojem biljaka, uklanjaju suvišne voćke iz redova da bi se postigli optimalni uslovi za razvoj plodova.



Podusev u voćnjaku

Ispod voćaka u punom uzgoju poželjno je održavati travnjak . Nisk košenje pre berbe olakšaće skupljanje plodova. Za manji broj stabala u voćnjaku prikladna je i ručna berba, dok je u većim zasadima potrebno korišćenje vakuumskog usisivača koji prikuplja plodove. U prvim godinama podizanja zasada, dok su voćke mlade i krošnja nije razvijena, moguća je sadnja i drugih kultura između redova. Najpogodniji je uzgoj raznih vrsta povrća, ali i nekih žitarica. Kad orasi dosegnu punu produktivnost, poželjna je između redova kasna jesenja sjetva leguminoznih kultura, poput crvene deteline ili mahunarke, koje na korenju vežu azot i tako obogaćuju tlo hranivom, a mogu poslužiti i za ispašu stoke. Ako se planira ispaša stoke u mladim zasadima, potreban je oprez da ne bi došlo do oštećenja voćaka (lomovi grana i ožiljci na deblima), a u starijim zasadima ispaša se treba izbegavati za vreme berbe radi zagaćenja plodova.



Prehrambena vrednost ploda

Postoji više od 200 sorti pekan oraha. Idealan izbor se odnosi na sortu koja brzo daje plod, koja je otporna na moguće bolesti i štetočine i koja ima visoko kvalitetan plod . Neki od kultivara koji ispunjavaju te uslove su: Moreland, Elliot, Cape Fear, Burton itd. Ova vrsta ima odvojene muške i ženske cvetove koji se nalaze na istom stablu, ali moguće je da cvetaju u različito vreme, pa su za oprašivanje i davanje roda potrebne najmanje dve različite sorte. Kao i obični orasi, pekan je bogat izvor belančevina i omega- 6 nezasićenih masnih kiselina i imaju veliku nutritivnu vrednost. Konzumiranje pekan oraha smanjuje rizik od bubrežnog kamenca, a antioksidantne materije koje sadrži pekan, kao i biljni steroli, mogu redukovati visoki i štetni holesterol i tako sprečiti bolesti srca u nastajanju. Klinička istraživanja sprovedena u Americi, otkrila su da svakodnevno konzumiranje količine pekan oraha koja stane u šaku, proizvodi isti efekat u smanjivanju holesterola kao uzimanje lekova s tom svrhom. Štaviše, od svih orašastih vrsta, pekan sadrži najviše vitamina E , koji je prirodni antioksidans i štiti ćelije od niza mogućih oštećenja, a prema nekim studijama postoje dokazi da antioksidansi štite organizam i od ozbiljnih bolesti, kao što su Alchajmerova, Parkinsonova, rak i bolesti srca. Redovna konzumacija ovih oraha osigurava različite prehrambene dobrobiti našem telu. Osim vitamina E, pekan orasi bogati su i vitaminom A, folnom kiselinom (posebno važnom za trudnice), kalcijumom, magnezijumom, fosforom, cinkom i vitaminom B, a ranije je dokazana i njihova efikasnost u smanjenju nivoa holesterola, te sprečavanju razvoja raka dojke i pluća.



Prednosti uzgoja

Pekan orah je vrsta koja ima dug životni i produktivni vek koji traje duže od 100 godina i kad počne davati plod, koji je vrlo tražen i cenjen, ekonomska računica pokazuje kako je uzgoj i proizvodnja pekan oraha vrlo isplativa i čak idealna za voćare amatere koji imaju neiskorišćene parcele, ali manjak vremena potrebnog za intenzivan uzgoj. Nakon početnog napora oko podizanja zasada, u kasnijim godinama se radni sati potrebni za uzgoj smanjuju, naročito ako se veći deo radova u voćnjaku obavlja mašinski, uključujući i berbu. Potražnja na tržištu za ukusnim pekan orasima uveliko nadmašuje ponudu, stoga se ni voćari koji bi ozbiljno krenuli u podizanje zasada pekan oraha, ne bi trebali brinuti za plasman proizvoda.



Goran Beinrauh dipl. ing. agr



Tekst preuzet sa https://www.agroklub.com/