Jedan od najvažnijih faktora za uspešnu organsku proizvodnju jabuke je kvalitet sadnog materjala. Minimalni zahtevi koje sadni materijal u organskoj proizvodnji mora da ispuni su :


Zdrave sadnice – znači slobodne od prouzrokovača bolesti i štetočina, slobodne od virusa; bez mehaničkih oštećenja i oštećenja nastalih kao posledica vremenskih prilika (mraz, grad)


- Dobro razvijene – sadnice adekvatne dužine, debljine, prave

- Uniformne – sadnce treba da su slično razvijene, na istoj podlozi, ujednačenog kvaliteta

- Na deklarisanoj podlozi – uniformna podloga

- Deklarisana sorta – sve biljke moraju pripadati deklarisanoj sorti, ne sme biti „mešavine“ sorti

- Slobodne od virusa – sadnice nezaražene bilo kojim od poznatih virusa.



U organskoj proizvodnji mora se koristiti sadni materijal najvišeg kvaliteta. Moto za voćare koji se bave organskom proizvodnjom pri izboru sadnog materjala treba da bude "samo najbolje je dovoljno dobro". To znači da su neophodne dobro formirane, jednogodišnje sadnice, dobijene kalemljenjem pupoljkom pod koru. Sadnice treba da su bujne sa prevremenim granama. U perodu od vađenja sadnica u rastilu do njihove sadnje ne smeju biti izložene uticajima koji bi doveli do dehidratacije.



SORTIMENT


Idealna sorta jabuke za komercijalnu organsku proizvodnju treba da:

- bude otporna prema prouzrokovačima čađave krastavosti i pepelnice;

- otporna ili tolerantna na napad štetočina;

- ima dobar ukus i da je sočna;

- atraktivnog izgleda;

- rađa dobro i redovno;

- ima dobre skladišne osobine i da ne pati od skladišnih bolesti i da je atraktivna za tržište.


U organsku proizvodnju jabuke možemo i moramo uključiti autohtone sorte jer nam to daje mogućnost i priliku za očuvanje biološke raznovrsnosti. Intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje došlo je do erozije biodiverziteta i gubljenja značajne genetske varijabilnosti. Gajenjem autohtonih sorti čuvamo ono što je ostalo, a i delujemo u cilju revitalizacije izgubljene genetske varijabilnosti. Navešćemo kratak opis autohtonih sorti pogodnih za organsku proizvodnju.



Budimka je stara odomaćena sorta, predpostavlja se da je doneta sa istoka. Stablo je bujno, dugovečno, uskopiradimalne krune. Plodovi su srednjekrupni, loptasti, često asimetrični, zelenkasto-žute boje, sa sunčane strane prekriven bledim rumenilom. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do polovine maja. Visoke je rodnosti. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotrcha) i čađave krastavosti (Venturia inaequalis).



Kožara je takođe odomaćena sorta, poreklom iz Nemačke. Karakteriše je relativno bujno stablo, visoke rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolačastog oblika, rđaste boje, hrapave pokožice. Izraženo je kiselog ukusa, sočna i prijatne arome. Rano cveta, osetljiva je na mraz, sušu i vetar. Sazreva u drugoj polovini novembra. Nema simptoma čađave krastavosti na listu, niti na plodovima u uslovima bez zaštite.



Đulica je autohtona sorta, sporadično rasprostranjena na području centralne Srbije. Veoma je slična Budimki, samo sitnijeg ploda pa je neki autori smatraju za klon sorte Budimka.




Krstovača je autohtona sorta , nepoznatog porekla. Najviše je ima u Polimlju. Plod je krupan, zeleno-žute boje sa dopunskim rumenilom. Meso je sočno i aromatično. Sazreva krajem septembra – početkom oktobra. Otporna je prema većini prouzrokovača bolesti i štetočina.



Šumatovka je autohtona sorta nepoznatog porekla, veoma bujnog stabla. Plod je sitan, izduženoloptast, zelenožute boje, prekriven tamnim rumenilom sa sunčane strane. Meso je beličasto, čvrsto, slatko-nakiselog ukusa. Otporna je na čađavu krastavost.




Kablarka je autohtona selekcija nepoznatih roditelja, selekcionisana iz prirodne populacije u okolini Čačka. Stablo je srednje bujno, srednje rodnosti. Plod je zeleno-žut, sa dopunskom ružičastom bojom.Sazreva početkom oktobra, a plodovi se mogu čuvati do sredine marta. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice i čađave krastavosti.


Zelenika je autohtona sorta, izuzetno bujna, poznocvetna, visoke rodnosti. Plod je zelene boje, čvrst, srednjeg kvaliteta. Sazreva u oktobru , plodovi se odlikuju dobrim čuvanjem.Visoko je otporna prema prouzrokovaču pepelnice.




Pored prodaje u svežem stanju plodovi autohtonih sorti su pogodni i za preradu u sokove, voćno vino, voćno sirće, rakiju, ka i za sušenje.




Dragoljub Glišić