Sadnja može biti: jesenja, zimska i prolećna. Jesenja sadnja je najbolja zato što preseci žila brže kalusiraju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve sadnice se brže i bolje razvijaju. Jesenu sadnju treba obaviti do 25.novembra. Na sadnicama treba izvršiti defolijaciju koja može biti hemijska ili ručna. Sadnice ne smeju biti starije od dve godine. Prolećna sadnja se vrši kod voćki koje su osetljive na niske temperature i treba je obaviti što ranije, najkasnije do marta meseca.


Pre same sadnje pregledaju se sadnice. Kada je koren svetlo beličaste boje onda je sadnica upotrbljiva, a ako je taman onda nije. Duže korenove žile treba skratiti na dužinu 15-20cm tako da presek bude manje kos da bi došlo do bržeg i lakšeg zarastanja. Koren se potapa u rastvor goveđe balege i ilovače kojoj se dodaje malo plavog kamena radi dezinfekcije.


Sadnice se sade u rupama (jamićima) koje mogu biti raznih dimenzija (što zavisi od prethodne prirpreme zemljišta) i napravljene ručno ili mašinski. Na dobro pripremljenom zemljištu kopaju se rupe 60x60cm koje se đubre, a rupe koje se ne đubre, a zemljište je dobro pripremljeno kopaju se dimenzije 40x40cm. Kod lošije pripremljenog zemljišta ili na ledinama dimenzije rupa su 120x60cm.


Sadnice ne smeju ići preduboko niti suviše plitko. Kao orjentir za dubinu sadnje uzima se spojno mesto plemenite sorte i podloge. Ako je spojno mesto 2-3cm iznad zemlje posle završene sadnje onda je to prava dubina sadnje. Sa dubljom sadnjom smanjuje se bujnost voćke. Zemlja oko voćke u rupi se dobro nagazi kako bi se sadnica učvrstila za zemljište.


Po pravilu bi trebalo planirati đubrenje u rupi i to ovako: 7-8kg stajnjaka koji se ravnomerno rasporedi po celoj rupi uz dodavanje 100-200g mineralnog đubriva po sadnici (ako je sadnica đubrena stajnjakom daje se manje mineralnog đubriva i obratno). Kada se doda đubrivo, na njega se dodaje sloj zemlje i dobro se nagazi. Ako je zemljište suvo sadnica se zalije sa 8-10 litara vode, nastavi sa punjenjem rupe zemljom do vrha, još jednom nagazi zemljište oko sadnice, poravna se i time je sadnja završena.




Izbor sadnog marerijala


Ako se već pri odabiru napravi greška, ona će se odraziti na celi, dugi životni vek voćke. Sadni materijal nabavlja se u voćnim rasadnicima koji su ovlašćeni za proizvodnju sadnica. Preporučuje se naručivanje sadnog materijala barem dve godine pre sadnje kako bi ste osigurali dobijanje onih sorata i podloga koje želite.



Postoji više kategorija sadnog materijala:

- predosnovni sadni materijal,
- osnovni sadni materijal – označen deklaracijom bele boje,
- sertifikovani sadni materijal – označen deklaracijom plave boje
- standardni sadni materijal – označen deklaracijom žute boje i slovima S do A.


Prilikom izbora sadnica posebnu pažnju treba obratiti na razvijenost korena i nadzemnog dela sadnice, identitet sorte, starost i zdravstveno stanje ali i da sadnica nije mehanički oštećena. Kako budući zasad uveliko zavisi od samog kvaliteta sadnog materijala, za podizanje zdravog voćnjaka osnovno je pravilo posaditi isključivo sadnice prve klase s dobro razvijenim korenovim sistemom, potpuno zrelim nadzemnim delom u celoj svojoj dužini i da je sadnica bezvirusna. Osim toga, svaka sadnica mora imati dobro očuvane pupoljke po celoj dužini i dobro sraslo mesto kalemljenja.


Identitet sorte mora biti apsolutno tačan. Identitet podloge je čak i važniji jer od njega zavisi razvoj, rast i rodnost voćke. Svaka sadnica mora imati etiketu na kojoj je naznačeno: ime i adresa rasadnika, voćna vrsta, sorta, podloga, starost podloge , za koju sadnju je namenjena ta deklaracija. Kad smo se uverili u ispravnost odabrane sadnice, sledeće na šta je potrebno obratiti pažnju je tip sadnice. U praksi se najčešće koriste jednogodišnje i dvogodišnje sadnice.



Silvija Hodžić dipl.ing.
Nikolić Snežana