Malina i kupina ukrštaju se za dobijanje brojnih novih vrsta voćaka. Njihovi hibridi tayberry i boysenberry najpoznatiji su i najkvalitetniji, jer se odlikuju krupnim plodovima i dobrim nutricionističkim osobinama, čak boljim od roditelja.



Tayberry


Hibrid maline i kupina stvoren u Škotskoj i priznat 1979. Ime je dobio po Škotskoj reci Taj. Tajberi je listopadni žbun visine do 2m, s više trnovitih izdanaka iz zemljišta slično malini. Listovi su lekoviti, kao i kod roditeljskih biljaka (za oboljenja usne duplje i lečenja proliva). Plodovi se stvaraju na dvogodišnjim izdancima a na rod dolazi u drugoj godini nakon sadnje. Sazreva od početka jula do sredine avgusta meseca a nekada i duže. Plodovi se stvaraju u grozdovima od 5-7 komada. Žbunovi su otporni na bolesti pa su pogodni za organsku proizvodnju. Uspeva na svim tipovima zemljišta, otporan je na niske temperature i sušu. Samooplodan je i ne traži oprašivače.


Plodovi su vrlo krupni, izduženi, konusnog oblika, dugi do 5 i pri vrhu široki oko 2cm, tamno crveni kad potpuno dozrele. Sočniji, slađi i aromatičniji su od maline. Sadrže velike količine vitamina C i vitamina B kompleksa, puno antioksidanasa, karotena, tokoferola, lutein, zeaksantin, puno bioflavonoida i dijetetskih vlakana, belančevina, ugljenih hidrata, šećera i nimalo masti. Imaju i znatnu količinu makro i mikro elemenata, od kojih se posebno izdvajaju veće količine gvožđa, cinka i mangana. Zbog toga imaju veoma velika lekovita svojstva i štite organizam od oštećenja koje može izazvati rak. Plodovi se koriste u svežem stanju i za preradu u sokove, kompote, džemove, sladolede i dr. Odlično se zamrzavaju i smrzavanjem ne gube ništa od svojih prehrambenih vrednosti.




Boysenberry


Bojsenberi dobijen je ukrštanjem maline, kupine i logenberry-ja (hibrida). Stvoren je u Kaliforniji davne 1920. i dobio je naziv po svom tvorcu Rudolfu Bojsenu. Žbunastog rasta sa više izbojaka bez trna, dobrog porasta i najbolje se gaji u špaliru. Orezuje se kao malina, veoma otporna i slabo zahtevna voćna vrsta.


Plodovi su vrlo krupni, konusnog oblika dugi nekoliko cm, tamno purpurnoljubičaste boje. Po ukusu su vrlo slični malini i divljoj kupini, zbog čega su vrlo traženi u zapadnoj Evropi, gde se plod divlje kupine izuzetno ceni zbog svojih osobina. Sočni su i slatki, izražene arome, slabo oporog ukusua kao i divlja kupina, vrhunskog kvaliteta. Sazreva od sredine jula i tokom celog avgusta.


Sadrži ista lekovita svojstva kao malina i kupina. Voma su bogati antocijanima koji deluju kao antioksidansi kao i vitaminom C. Dvostruko su bogatiji antioksidansima od borovnice (prema ORAC), deluju antikancerogeno, antivirusno iantibakterijski. Zbog svega ovoga počinje da se gaji na velikim površinama. Plod se koristi u svežem stanju i u preradi sokova, sirupa, vina, kolačima, u jogurtu i dr.


Odlično se zamrzava pa može biti i veoma aktuelan u otkupu. Zasad podignut, u okolini Šapca, sa kontejnerskom sadnicom 10.juna ove godine ima izdanke do 3m što znači da se veoma dobro pokazao u našim agroekološkim uslovima. Naredne godine kada stigne rod pokazaće i ostale svoje osobine, ali prema svemu prethodno iznetom, ovo bi trebalo da bude veoma perspektivna voćna vrsta za gajenje.



Milorad Jocković dipl.ing.