Mnoga stabla šljiva ne rađaju ili rađaju slabo, naizmenično (alternarivno) ili periodično. Rodnost i kvalitet plodova šljiva može se dovesti u normalno stanje otkrivanjem uzroka tih pojava i primenom odgovarajućih agrotehničkih mera.



Otklanjanje nerodnosti i slabe rodnosti


Uzroci nerodnosti i slabe rodnosti mogu da budu: nepovoljni prirodni činioci, nepogodan izbor sorti i podloga, preduboka sadnja, velika ili vrlo slaba bujnost, slaba zaštita od bolesti i štetočina, nepogodna rezidba itd.


Nedostaci podneblja, zemljišta i položaja mogu da budu uzroci trajne nerodnosti ili slabe rodnosti šljiva. Zbog toga je važno da se pri podizanju zasada puna pažnja posveti prirodnim činiocima.


Nepogodan izbor sorti i podloga može bitno da ugrozi rentabilnu proizvodnju šljiva. Veoma ozbiljni problemi nerodnosti ili slabe rodnosti javljaju se u jednosortnim zasadima delimično samooplodnih, autoinkompatibilnih ili sterilnih sorti šljiva.


Preduboka sadnja šljiva može da dovede do sušenja voćaka, trajne nerodnosti ili veoma slabe rodnosti, naročito na zbijenim, vlažnim i hladnim zemljištima. Mlade preduboko zasađene voćke treba izvaditi iz zemlje u toku zimskog mirovanja i posaditi na propisanu dubinu.


Prevelika bujnost stabala šljiva može da bude uzrok slabe rodnosti. Uspostavljanjem fiziološke ravnoteže stabla voćke počinju obilno i redovno da rađaju. To se može postići savijanjem grana, prekidanjem đubrenja azotom i smanjenjem intenziteta rezidbe. Iznurena i zapuštena stabla šljiva često su veoma slabo rodna. Ako im se povrati umerena bujnost ona mogu da počnu obilno da rađaju. , što se postiže primenom agrotehničkih mera.





Otklanjanje alterativne i periodične rodnosti


Na pojavu alternativne i periodične rodnosti mogu uticati unutrašnji faktori kao i mnogi činioci spoljašnje sredine (mrazevi i niske temperature u vreme cvetanja, grad, napadi bolesti i štetočina itd). Alternativna rodnost može da se otkloni pravilnim rezidbom, đubrenjem, redovnim održavanjem rodnosti, zaštitom od bolesti, štetočina i mraza, a posebno proređivanjem cvetova i mladih plodova. U nerodnoj godini šljive se orezuju i proređuju blaže, a u rodnoj oštrije. Obilno đubrenje azotom podstiče porast mladara i intenzitet fotosinteze što obezbeđuje rod u tekućoj i obrazovanje cvetnih pupoljaka za rod u narednoj godini.


Proređivanje cvetova i mladih plodova šljiva predstavlja efikasan metod za suzbijanje alternativne rodnosti. Proređivanjem se poboljšava kvalitet plodova , olakšava zaštita, smanjuje lomljenje grana i sprečava iskcrpljivanje voćaka. Efikasnost proređivanja šljiva zavisi od vrste, sorte i zametanja plodova. Proređivanje cvetova treba izvoditi samo u predelima u kojima nema opsnosti od poznih mrazeva ili drugih činilaca koji mogu da ugroze rod šljiva. Prorećivanje plodova šljiva valja obavljati posle junskog opadanja, što iscrpljuje voćku više nego proređivanje cvetova, ali je rodnost sigurnija.



Ana Prokić dipl.inž.