U ljudskoj ishrani voće čini vrlo važan deo. Voda, vlakna, vitamini i sve ostalo zbog čega ljudski organizam treba voće, potrebni su čoveku tokom celog godišnjeg ciklusa. Sposobnost voća da se kao plod održi što duže, bila je vrednost koju je čovek oduvek cenio. Zato je jabuka postala ono kako je često nazivaju - kraljica voća .


Jabuka je više ili manje okrugao plod voćne vrste Malus domestica iz porodice ruža ( Rosaceae ). Malus domestica je domaća, kultivisana vrsta iz Malus grupe. Čovek ju je izdvajao iz populacije i dalje razmnožavao; prvo samo genetski, a kasnije vegetativno. Vegetativno razmnožavanje je dovelo do današnje vrste Malus domestica koja je izdvojena iz genetskog bazena Malus po superiornim kvalitetima ploda.


Čovek je ljubopitljivo biće, uvek spremno proveravati stare zaključke i tražiti bolja rešenja. Tako je, tražeći uvek ukusniji plod ili stablo jednostavnije za uzgoj, stablo pouzdanije u svakogodišnjem rađanju, plod koji se bolje i duže može čuvati i da bude ukusniji za jelo, genetskim manipulacijama (i naši stari su znali manipulisati genomom i stvarati hibride koje su onda naši malo mlađi stari nazivali starim sortama) dobijali nove primerke. Daljim vegetativnim razmnožavanjem (korenovim izdancima ili grančicama) dobijali su stabla istih karakteristika, pa su kasnije te jabuke postale sorte . U tom ratu klonova (ne zaboravimo da su svi članovi iste sorte klonovi - uz malenu ogradu je razvoj voćarstva otišao korak dalje, ali o tome kasnije) neke sorte su se pokazale boljima od nekih drugih te su te nove sorte istiskale polako one manje dobre za našeg pretka.



Vreme je naš najuporniji saputnik. Nikud mu se ne žuri. Vreme uporno istim taktom ide, sve stiže, svakog sustigne. Tako je kroz dugo vreme ljudskog igranja sa prirodom (neko će reći igranja Boga) velik broj sorti kreirao, velik broj sorti iz prirode izdvojio, razmnožio ih, i u maniru Gospodara života i smrti za neke sorte odlučio da su bezperspektivne i prepustio ih izumiranju. Tako je danas zgodan hobi ponekog zaljubljenika u prirodu ili zaljubljenika u stare sorte (uslovno govoreći stare sorte, jer stare su danas, a pre samo 200 godina možda su bile itekako nove i istisnule neke tadašnje stare sorte) prikupljati ih, ograničeno ih razmnožavati i stvarati kolekcije .


Bez šale, to je hvale vredan posao i vrlo koristan, jer baza gena je osnova za sve genetske manipulacije kakve su i naši stari (poput naših starih sorata) radili. Takvo "igranje Boga" je zapravo nešto što nam je Bog dao u vidu očiju, razuma i ruku da možemo učiniti nešto novo, stvoriti nešto novo, kao što i On stvara.


Danas imamo neizbrojiv broj sorata (neki misle da bi ih se nabrojalo oko 8.000 ). Unutar sorata smo izdvojili i veliki broj klonova. Samo od jonagolda odmah mogu nabrojati 10-tak klonova, a tako je i sa mnogim drugim sortama. Pored toga, svake godine izađe mnoštvo novih sorata sa nekim dobrim i nekim lošim osobinama, a hoće li proći na tržištu to je posebno pitanje. Pa, da bi smo dobili konkurenta za razmnožavanje, da bi smo uopšte dobili kandidata, trebamo hiljade i hiljade novih jedinki koje čine novi pokušaj prirode da nam ponudi jabuku superiornih karakteristika . Do kupaca stigne uvek samo plod, međutim jabuka nije samo plod.



Začudiće se mnogi, međutim baš ove komercijalne sorte poput Zlatnog delišesa , Ajdared , Fudžija , Jonagolda, izrastaju u visoka stabla, do 12 metara visoka. Da, ista ona jabuka koju viđate po voćnjacima, s onim plodovima koje jedete zapravo je stablo koje pretenduje da bude visoko do 12 metara. Pa kako je onda moguće da u voćnjacima rastu do 3 metra visine? Mnogi sumnjaju u neke hemikalije i slično. Takve ću morati razočarati.


Kad je čovek malo bolje proučio botaniku i fiziologiju bilja, išao je za mišlju kako da istraži mogućnost pripitomljavanja jabuke. Da ne bude tako visoka, da bude više na dohvat ruke i da može te plodove brati sa stabla, a ne s poda. Ne zna se tačno u koje je vreme to čovek shvatio, međutim uspeo je povezati dva različita organizma, dva različita stabla jabuke u jedan organizam - otkrio je kalemljenje . Kako je selekcijom dobijao sve bolje i bolje plodove, tako je kasnije tražio da dobije i stabla jabuke koja sve slabije i slabije rastu. I dobio je stabla jabuke koja rastu svega 1,5 metar u visinu! Neka stabla su zatim uticala i na rodnost , na otpornost na bolesti, štetočine i fiziološke stresove poput suše ili prevelike vlage, pa je onda koristio različita stabla kako bi kalemljenjem (simbiozom) dobio stabla koja imaju umereni rast stabla i dobre plodove sa drveća koja inače visoko rastu i nisu pogodna za proizvodnju.


Nameravamo u seriji članaka o jabuci malo opširnije obraditi ovu voćnu vrstu, ona to zaslužuje. Dotaknućemo se njene botanike, obradićemo ceo niz sorata i podloga. Obradićemo neke karakteristike savremenih tehnologija, ali nećemo zanemariti ni hobi voćare. Ići ćemo i dalje, jabuku ćemo posmatrati i kao prehrambeni proizvod i njene za zdravlje, život i razvoj čoveka bitne karakteristike, ali i kao objekat biznisa.




Jabuka u svetu je itekako veliki biznis pa ćemo za voćare, posebno profesionalne voćare dati puno informacija putem kojih će sopstvenim razmišljanjem moći da odrede svoj poslovni put . Jabuka je danas veliki posao i uz neke lične preferencije prema tom voću, proizvođači jabuka moraju imati jasne vizije kako voditi svoj posao. Bez širih informacija i analiza istih je danas nemoguće uspešno se baviti tim poslom.



Damir Lučić dipl.agr.



Tekst preuzet sa https://www.agroklub.com/