Zadnjih godina sramežljivo se počeo pojavljivati na pijacama većih gradova pomalo neobičan plod, prekriven sitnim iglicama, najčešće u čupercima. Ta izuzetna voćka je poznata pod nazivom "indijska smokva", stručnog naziva Opuncija ficus indica .


Biljka je poreklom iz srednje Amerike. Vrlo je raširena na celom Mediteranu. Praktično, tu voćnu vrstu nismo poznavali do pre nekoliko godina na našem tržištu, premda se zbog svog spoljašnjeg izgleda i danas gotovo ne koristi. Upravo spoljni izgled, s čupercima iglica na plodu indijske smokve, stvara odbojnost prema toj sočnoj i ukusnoj voćnoj vrsti.


Plod sadrži veoma mnogo fosfora, kalcijuma, kalijuma, vitamina C i B, s ukupnim sadržajem 25 - 30% šećera te gotovo do 80% vode. Sadrži više različitih kiselina, koje plodu daju prijatan osvežavajući kiselkasti ukus. Može se koristiti za proizvodnju raznih namaza, osvežavajućih pića, ali se može jesti i kao zreli ubrani plod. Indijska smokva sadrži i mnoštvo lekovitih sastojaka.


Berba se obavlja rukavicama, zbog, kako je navedeno, čuperaka sa iglica na plodu. Čuperci se takođe skidaju rukavicama ili nožićem. Kad je plod očišćen od iglica, opere se, pa se koža s ploda odstrani slično kao kod obične domaće smokve. Može se jesti u svežem stanju ili preraditi ga u neki od pre pomenutih proizvoda.


Habitus biljke je grmolik. Prvenstveno se uzgaja kao dekorativna egzotika u bašti, dok u mediteranskim zemljama postoje plantažni zasadi. Proizvodnja plodova indijske smokve je vrlo profitabilna, zbog visoke cene koju postiže na tržištu, kako zbog hranidbenih tako i lekovitih vrednosti.




Uzgoj je prilično jednostavan, biljka za sad nema uzročnika bolesti niti štetočina, koji bi joj mogli nauditi. Odlično podnosi sušu i može se uzgajati na slabijim zemljištima, ali ne voli vlažna tla. Sa lakoćom podnosi slabije mrazeve i temperature do 0 °C. Korovi gotovo i ne rastu ispod njenog grma u starijoj fazi, ali ipak je potrebno tlo održavati čistim. Tlo ispod biljke se može malčirati.




Željko Peran, mag.agr.