Gajenje kupine u Srbiji je počelo 70-ih godina prošlog veka. U početku su to bile vrlo male površine, ali se sa pojavom sorti bez bodlji ona naglo povećala i sada već imamo nekoliko hiljada hektara pod kupinom. Za nju je i ranije bila izražena cikličnost što se tiče i površina i cena u otkupu, ali se ona posle nekoliko kriznih godina ponovo vraćala u novu proizvodnju i otkup za izvoz.


Svedoci smo da su poslednje godine zaista bile katastrofalne za proizvođače kupine. Otkupna cena nije pokrivala ni osnovne materijalne troškove proizvodnje, pa su proizvođači na ozbiljnom gubitku što se tiče proizvodnje kupine. Postavlja se opravdano pitanje zašto je to tako i gde je izlaz iz krize i šta je dovelo do ovakvog stanja. Kao prvo desilo se nekoliko krupnih promena na svetskom tržištu kupine. Proizvodnja je povećana u nekoliko zemalja koje su nam sada najveća konkurencija. Treba istaći podatak da je svetska potrošnja negde oko 150 000 t i da sve zemlje žele da uđu u tu kvotu.


Drugi veliki problem je sortiment koji je zastupljen u našoj zemlji, kao i sama tehnologija gajenja. Pojavom naše sorte Čačanska bestrna kupina je doživela naglu ekspanziju, jer se radi o vrlo prinosnoj sorti koja rađa od 25 do 50 t/ha. Ona je vrlo brzo potisnula sve ostale sorte i sada je zastupljena sa 90 % u sortimentu naše zemlje. Pored velike rodnosti koja se pokazala kao mana, ima i dosta krupan rod, ali slabije čvrstine koji posle smrazavanja vraća crvenu boju što izvoznicima kupine nikako ne odgovara. Sama tehnologija gajenja sorte Čačanska bestrna nije bila adekvatna, jer su proizvođači ostavljali veliki broj izdanaka u žbunu (više od 5) kako bi postigli što veći prinos, ali se to veoma loše odrazilo na kvalitet i mogućnost prodaje.



Izlaz iz postojeće situacije postoji samo pod uslovom da se kroz dobro osmišljen plan uradi sledeće:

- da se proceni optimalna površina pod kupinom u Srbiji u rejonima gde daje najbolje razultate;

- da se izvede planska zamena sortimenta uvođenjem novih sorti visokog kvaliteta, kao što su Lohnes, Chester, Triplkraun, i dr. (ovde je problem što je većina ovih sorti zaštićena licencnim pravom);

- uvođenje savremene tehnologije u proizvodnju uz obavezno navodnjavanje i postavljanje zaštitnih mreža ili folije;

- ugovaranje proizvodnje kroz udruženja ili preko zadruga što bi omogućilo zagarantovan plasman kroz izvoz ili prehrambenu industriju.




Jovan Milinković dipl. ing.