Savijanje mladara se vrši u cilju:

1. formiranja ugla grananja mladara od koga će se u narednim godinama formirati skeletna ili poluskeletna grana i

2. ravnomernijeg obrastanja grana i smanjenja bujnosti stabala.




Blagovremeno obrazovanje ugla grananja buduće skeletne grane efikasno se izvodi u periodu pre odrvenjavanja osnove mladara. Ovom zahvatu prethodi izbor najpovoljnijeg mladara koji svojim položajem odgovara budućoj skeletnoj grani. Izabrani mladar dovodi se pod ugao od 45 do 60°, u zavisnosti od mesta u kruni, i učvrsti u tom položaju.


Zahvat se izvodi u toku maja ili juna, kada bazni deo mladara počinje da menja boju, odnosno, kada počinje da gubi karakterističnu zelenu boju. Do kraja vegetacije mladar zadržava dati ugao, tako da će u narednim vegetacijama rast grane imati željene karakteristike (bujnost, obrastanje i dr.).


U cilju smanjenja bujnosti stabala, stvaranja poluskeletnih grana i njihovog ravnomernijeg obrastanja, vrši se povijanje bujnih mladara njihovom celom dužinom i dovođenje pod ugao od 70 do 90°, a može i više, zavisno od vrste i sorte. Ovim se smanjuje njihova bujnost i poboljšava kvalitet diferencijacije pupoljaka u pazuhu lista celom dužinom mladara. Efekat ovog zahvata odraziće se kroz bolje obrastanje u toku sledeće vegetacije i veću zastupljenost rodnog drveta.


Ovaj zahvat pozitivno deluje na rodnost jer se favorizuje transformacija lisnih pupoljaka u cvetne. Povećanjem ugla mladara slabi sila polariteta – apikalne dominacije a povećava se dejstvo sile gravitacije. Savijanje se vrši u letnjem periodu, u toku juna, jula i prve polovine avgusta. Dosta se koristi u intenzivnoj voćarskoj proizvodnji, posebno u proizvodnji jabuke i kruške. Najčešće se izvodi vezivanjem mladara ili korišćenjem kukica, tegova i sl., čime se mladari dovode u određeni položaj.



ROVAŠENjE MLADARA

Zahvat rovašenja mladara malo se primenjuje u proizvodnoj praksi. Koristi se u periodu formiranja uzgojnog oblika na produžnici, kada se na određenom mestu želi izazvati stvaranje prevremenih razgranjenja, odnosno, ubrzati formiranje uzgojnog oblika. Rovašenje se izvodi laganim zasecanjem kore mladara iznad razvijenog lista. U pazuhu tog lista formiraće se letnji pupoljci, odnosno prevremena razgranjavanja.


PREKRAĆIVANjE GRANA

Izvodi se u toku vegetacije u cilju smanjenja bujnosti stabala. Prekraćivanje grana izvodi se u drugom delu vegetacije (juli i prva polovina avgusta). Grane prekraćene u ovom periodu neće reagovati stvaranjem novih vegetativnih porasta. Ovim zahvatom vrši se dopuna zimske rezidbe i neophodne popravke krune. Kod bujnih stabala kombinacijom letnje i zimske rezidbe uspostavlja se dobra ravnoteža između rasta i rodnosti, pa ovaj zahvat prvenstveno treba koristiti u tu svrhu.






Nenad Stefanović dipl.ing.polj