Jagoda se može saditi tokom cele godine. U široj praksi jagoda se najčešće sadi u julu ili avgustu, rano s jeseni ili proleća. Jagoda se sadi u julu i avgustu iz više razloga i to: u prvoj godini posle sađenja dobijaju se visoki prinosi od 7000-10000 kg/ha, zatim gajenjem jagode kao jednogodišnje kulture sprečava se širenje virusnih obolenja. Ali sađenje u ovom periodu zahteva obezbeđivanje živića i navodnjavanje.


Za sadnju se najčešće koriste frigo sadnice. Pri sađenju se trebamo držati pravila, ranije posađeni živići daju veće prinose od kasnije posađenih. Živići posađeni početkom jula daju za 75% veće prinose od živića posađenih krajem avgusta. Što se tiče njivskog gajenja jagode sadnja se može obaviti u prostim redovima, u pantljikama , u redovima kao i bez redova.


Sadnja u prostim redovima je najpogodnija za veće površine jer omogućuje primenu mehanizacije i olakšava berbu plodova. Razmak sadnje se kreće red od reda 75-105 cm a u redu 20-45 cm.



Sadnja u pantljikama je pogodna u uslovima navodnjavanja i kada se u programu zaštite od korova koriste herbicidi. Pantljike se sastoje od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika kreće se od 75-105 cm, a odstojanje između redova u pantljici od 20-45 cm, razmak između biljaka u redu takođe je 20-45 cm.


Sađenje u lejama se primenjuje na manjim površinama i na okućnici .Leje treba da su široke 75-105 cm a biljke u redu sade se 50x30 cm (bujne sorte) ili 40x20 cm (slabo bujne sorte).





Sađenje jagode bez reda može se preporučiti za uslove gde preti opasnost od zimskih mrazeva. Živići se sade u prostim redovima s razmakom red od reda 90-135 cm, a u redu 45-50 cm.






Mimica Kostić-Đorđević dipl.ing.