Berba šljive je završni postupak u realizaciji voćnih plodova. Određivanje vremena berbe je vrlo značajno jer direktno utiče na kvalitet plodova, njihovu transpotabilnost i skladišnu sposobnost. Vrlo je važno da se odredi optimalni rok berbe za svaku sortu, da ne bude ni prerano ni prekasno.


Prevremena berba je štetna jer plodovi ne postižu sortnu veličinu, karakterističnu boju, ni optimalni kvalitet. Zakasnela berba takođe nije poželjna jer dolazi do jačeg otpadanja plodova, mehaničkih oštećenja, slabije transpotabilnosti koja je prvestveno uslovljena intezivnijom transpiracijom i vrlo lakim pojavljivanjem fizioloških bolesti, ponekad čak i na stablu.


U praksi se koristi veći broj metoda za određivanje stepena zrelosti plodova i optimalnog roka berbe. Vreme berbe je uslovljeno momentom i stepenom zrelosti plodova. Pod optimalnim rokom berbe podrazumeva se srednji datum oko koga mora da se organizuje berba šljive, ali to ne znači da je u pitanju jedan dan i da se čitav prinos u jednom zasadu može obrati za tako kratko vreme, već je to momenat kada se počinje sa berbom određene sorte.


U toku sazrevanja ploda karakteristična su dva stepena zrelosti: botanička i puna zrelosti. Plodovi šljive u botaničkoj zrelosti dostižu maksimalnu krupnoću i tada se obustavlja dalji priticaj hranljivih materija. To je završna faza u rastenju plodova, seme je sposobno da klija, a plodov omotač zreo, ali ne i pogodan za jelo u svežem stanju. Puna zrelost je stanje ploda kojem prethode složeni biohemijski procesi i rezultiraju najboljim organoleptičkim osobinama ploda, najbolji ukus, pojava arome, sočnost. U tom stepenu zrelosti plodovi su najpogodniji za upotrebu u svežem stanju, za sve oblike prerade.



Koristi se još jedan termin za određivanje stepena zrelosti, tehnološka zrelost. Tehnološka zrelost je stepen zrelosti pri kojem se plodovi beru u zavisnosti od namene. Ako su plodovi namenjeni za preradu i potrošnju u svežem stanju, najčešće se ova zrelost poklapa sa punom zrelošću. Ako se plodovi beru sa namerom da se skladište i čuvaju onda će se tehnološka zrelost u nekim slučajevima poklopiti sa botaničkom zrelošću ili će se naći između botaničke i pune zrelosti.


Dozrelost plodova za berbu može da se odredi i na sledeće načine: odvajanje ploda s peteljkom od grančice i ploda od peteljke, promenom osnovne i dopunske boje pokožice, promenom boje semena, iščezavanje skroba jodno skrobni test, određivanje čvrstoće mesa ploda, refraktometijskog indeksa i druge. Pravilo je da plodovi šljive ne bi smeli da se beru pre botaničke zrelosti, jer bi štete bile višestruke, smanjen prinos, nepostizanje tipičnih sortnih karakteristika ukusa, arome boje, ubzana degradacija ploda, pojava fizioloških bolesti.



Korišćena literatura: "Šljiva", prof.dr Evica Mratinović



Biljana Nikolić, dipl.inž.polj