Berba voća zavisi od vrste, sorte, namene korišćenja plodova i transporta. Zrelost plodova može se oceniti na različite načine. Najjednostavnije je organoleptički, ali se mogu koristiti različiti instrumenti za merenje boje i tvrdoće kao i analitičke metode za određivanje sadržaja skroba. Postoji pravilo da voćke ne treba brati pre fiziološke zrelosti jer plodovi ubrani pre početka fiziološke zrelosti nemaju kvalitet svojstven dotičnoj sorti. Plodovi brzo smežuraju i ne mogu se dugo čuvati.


Kod voćnih vrsta kod kojih se fiziološka i tehnološka zrelost poklapaju plodove treba brati nekoliko dana pre pune zrelosti. Tako npr. letnje sorte jabuka i krušaka treba brati 5-6 dana pre pune zrelosti, šljive, breskve i kajsije čiji su plodovi namenjeni za potrošnju u svežem stanju treba brati 8-10 dana pre pune zrelosti, a ako su namenjeni za preradu, berbu obavljati u punoj zrelosti.


Trešnja i višnja beru se ručno 2-3 dana pre pune zrelosti za svežu potrošnju. Malina i kupina isključivo ručno 2-3 dana pre pune zrelosti. Jagoda se bere ručno za svežu potrošnju i obavezno s peteljkom. Najbolji kvalitet imaju plodovi koji su potpuno zreli i dobro obojeni, no takvima nedostaje čvrstoća pa loše podnose transport.



Vreme berbe zavisi i od načina transporta i udaljenosti mesta gde se plodovi dopremaju. Ako se plodovi transportuju hladnjačama mogu se brati u punoj zrelosti a ako se transportuju drugim prevoznim sredstvima moraju se brati nekoliko dana pre pune zrelosti. Berbu obavljati po suvom i lepom vremenu a ubrane plodove ne izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti duže vremena već ubrane plodove odmah dopremati do nastrešnica gde se vrši sortiranje i pakovanje.



Evica Radonjić dipl.ing.