Voćnjaci trebaju biti na dobro osunčanom, prozračnom položaju, a mogu biti i na sunčanoj padini. Treba izbegavati položaje u kotlinama gde se često zadržava magla. Stablo voćke je biljka koja duže vreme raste na istom tlu, pa ga je potrebno dobro pripremiti. U junu treba posvetiti pažnju voćkama koje u fazi sazrevanja često postaju ukusni cilj za ptice. Uz postavljanje mreže protiv grada dobro je zaštititi voćnjak i mrežama za zaštitu od ptica. Obavlja se zelena rezidba i počinje berba ranih sorti. Cilj svih mera ujednačavanja rasta je poboljšanje osvetljenosti lišća i plodova .


Potrebno je obratiti pažnju na zimsku i prolećnu rezidbu. Zimska reziba, ako je prejaka - podstiče rast izdanaka, a posledica bujnog rasta je loše osvetljenje, neredovan i slab rodi, loša obojenost plodova i njihova pojačana osetljivost na fiziološke smetnje. Najbolje vreme za letnju rezidbu je sredina avgusta, a može se orezivati i u septembru. Letnja rezidba započinje odmah nakon što je stablo završilo s rastom izdanaka. Na mestu reza stablo ne sme više terati jer novi izdanci nisu dovoljno odrveneli pa su osetljivi na hladnoću i bolesti. U avgustu se obavlja i savijanje i vezivanje. Prerana letnja rezidba može izazvati prerano teranje cvetnih pupoljaka. Letnjom rezidbom se ometa rast, ujednačava odnos list-plod, poboljšava pokrivna boja i jačaju se cvetni pupoljci.



Ekološko proređivanje voćnjaka

U dobrim godinama stablo razvije mnoštvo cvetnih pupoljaka pa je tada rod obilan. Brojni plodovi iskoriste sve asimilate, koji onda u idućoj godini nedostaju. Odstranjivanjem suvišnih cvetova ili plodova rastereti se stablo . Mogu se prorediti već i cvetovi čime se uštedi puno hrane koja je potrebna za razvoj mladih plodova. Ukoliko se proređivanjem želi poboljšati samo kvalitet ploda, može se prorediti i nakon junskog opadanja plodova, a za poboljšanje kvaliteta kod jabuka i krušaka može se proređivati do približno četiri nedelje pred berbu.



Zaštita biljaka

Kod ekološke zaštite od štetočina podstiče se odnos među prirodnim neprijateljima u prirodnom okruženju i tako se prevladava populacija štetnih organizama. Nadziranjem okoline štitimo i jačamo već postojeće prirodne neprijatelje, predatore, koji se ponekad i unose u voćnjak. Postavimo kolce za grabljivice i kućice za ptice i podstaknimo naseljavanje i korisnih grabljivaca i parazita. U blizini stabala voćaka posadi se pojas divljih cvetajućih biljaka, a prostor između stabala se kosi.

U ekološkom voćarstvu najvažniji je izbor sorti . Biraju se sorte koje su najotpornije na određene bolesti jer se tako smanjuje broj zaštitnih mera i može se s većom verovatnoćom računati na bogat i zdrav rod. Za uništavanje štetočina mogu se upotrebiti razne mehaničke metode , npr lepljive trake oko debla i lepljive ploče u boji. U rano proleće se na deblima mogu pojaviti oštećenja prouzrokovana od divljači, mokrog snega i hladnoće. Grane se trebaju glatko orezati nakon oštećenja. Nakon toga na biljci ostaju otvorene rane koje su idealne za prodor raznih bolesti. Obavezno ih je potrebno premazati kvalitetnom i prirodnom smolom za vakcinaciju . Pojava štetočina i korisnih organizama mora se pomno pratiti. Zimi se pregledaju starija stabla i utvrđuje da li se na njima skrivaju jajašca vaši, jajašca crvenog voćnog pauka ili američke štitaste vaši.



Prepoznavanje različitih štetočina

Američka štitasta vaš prezimi u obliku larve na drveću koje su skrivene pod crnim, veoma malim štitom i izgledaju kao sitne kornjače. Crveni voćni pauk ima premala jajašca pa se ne vide golim okom. Ako se prstima pređe preko izdanka na grani i ona pocrvene, može se zaključiti da se na stablu nalazi veliki broj paukovih jajašaca. Crveni voćni pauk prezimljuje na 2-3 godine starom stablu ili grani oko pupoljaka, na popucaloj kori i na stecištu 2 grana. Jajašca raznih lisnih vaši su vrlo sitna, crne boje, a nalaze se na jednogodišnjim izdancima i posebno oko pupoljaka. U krošnjama drveća krušaka mogu se opaziti i sitne tamno braon životinjice prozirnih krila, Kruškine muve, koje se u toplijim zimskim danima hrane na jednogodišnjim izdancima. Na početku marta pojave se kornjaši jabukovog cvetara koji rilce zabijaju u tek otvorene pupoljke. Cvetar u sezoni rasta može znatno prorediti rod. Ponekad je to korisno, kada se jave problemi sa prevelikom rodnošću, insekti prorede rodni izdanak i time rešavaju probleme.



Pretprolećno prskanje stabla

Osim štetočina na stablima prezimljuju i različite bolesti. Stabla je potrebno prskati bakarnim preparatom koji se koristi za suzbijanje šupljikavosti lišća koštićavog voća, kovrdžavost lišća breskve, krastavosti jabuke i kruške, raka kore jabuke, truleži vrata korena kao i bakterijske paleži krušaka. Pre početka vegetacije, kad stabla još miruju prska se u koncentraciji 80 g na 10 l vode, a kasnije, u fazi mišjeg uha, ide 25 g na 10 l vode. Protiv štetočina koji prezime na drveću na početku pupanja se prska prirodnim uljnim insekticidom na bazi ulja uljane repice. Zimska jajašca štetnika u tom periodu prskaju se koncentracijom preparata 300 ml na 10 l vode. Na stablima se u periodu rasta pojave brojne grinje protiv kojih se može efikasno primeniti prirodni insekticid na bazi ulja uljane repice u koncentraciji 100-200 ml na 10 l vode.



Sprečavanje bolesti prirodnim biljnim ekstraktima

U ekološkoj zaštiti stabala voćaka dobar učinak ima prskanje prirodnim biljnim sredstvom na bazi poljske preslice. Kada se pokaže prvo lišće stabla se prskaju u koncentraciji 0,1% svakih 7-10 dana. Posebno je značajno sprečavanje primarnih zaraza, koje prouzrokuju najveću štetu. Svi raspoloživi ekološki preparati za jačanje drveća imaju isključivo kontaktno delovanje, sredstvo mora biti nanešeno pre nastupanja infekcije.



Mehaničko istrebljivanje štetočina na stablima voćaka

Tri nedelje pred cvetanje na stabla se mogu staviti bele lepljive ploče pomoću kojih se efikasno smanji napad osica, koje na početku cvetanja polažu u cvet jajašca iz kojih se razviju gusenice. Gusenice se zariju u mlade plodove i u njima se razvije crv. Bele lepljive ploče deluju na osnovu bele boje i odraza svetlosti te ne smeju biti u senci i moraju visiti na vidljivim mestima. Nakon cvetanja na stabla se obese žute lepljive ploče koja ih efikasno štite od raznih letećih štetočina. Na taj način se smanjuje napad lisnih vaši, trešnjine i maslinove muve te drugih štetočina koji lete. Na stablo se obesi 5-10 lepljivih ploča zavisno od veličine stabla. Lepljiva traka može se nalepiti i oko debla drveća pa pravi prepreku raznim štetočinama koji bi puzali po deblu prema gore i prepreči put mravima koji u krošnje stabla prenose vaši.



Najčešće bolesti i štetočine na stablu i njihovo suzbijanje


Krastavost , baršunasto sivkaste pege na gornjoj strani listova na jabuci i na donjoj strani kod kruške, kraste na plodovima. U periodu mirovanja drveće se prska bakarnim preparatom , a kad se pojave prvi listići, prska se prirodnim sredstvima na osnovi preslice . Stabla se sade na prozračne otvorene položaje, biraju se otporne sorte, te se pazi na prozračnost krošnje i na razmak između stabala.


Pepeljasta plesan , pepelnica , sloj plesni na izdancima i lišću na jabuci. Krošnja mora biti dobro osvetljena, ishrana stabla harmonična, a u proleće odrežu se napadnuti delovi izdanaka, pretprolećno se prska bakarnim preparatom , a za vreme vegetacije redovno se preventivno prska prirodnim sredstvom na bazi preslice .


Pepeljasta plesan, plesnjive presvlake na izdancima i lišću kod jabuke. Krošnja treba biti dobro osvetljena, harmonična ishrana stabla, na proleće se odrežu napadnuti delovi izdanaka i pretprolećno prska bakarnim preparatima . Za vreme vegetacije redovno se preventivno prska prirodnim sredstvima na osnovi preslice ili prirodnim sredstvom na bazi sojinog lecitina.


Ribizlina rđa , na lišću ribizle na donjoj strani nastanu smećkaste mrlje i ležišta spora, a lišće otpadne. Tranzitni domaćini bolesti su petoigličasti borovi na kojima nastanu narandžaste nabrekline. Ugrožene biljke su crna ribizla, ponekad i crveni i petoigličasti borovi i ne sade se zajedno. Pored ribizle sadi se pelin, obolelo lišće se brzo uništi i redovno se prska prirodnim sredstvom na osnovi preslice.


Monilija , nakon cvetanja osuše se cvetovi i vršni izdanci, voćna Monilija oštećuje plodove koji trunu i ostanu na stablu. Cvetna Monilija napada koštuničavo voće (kajsija, trešnja, višnja, breskva, šljiva), a voćna Monilija i jezgričavo voće (jabuke, kruške, dunje). Oko stabala se sadi ren, trulo voće se u jesen uništi, a oboleli izdanci odrežu.


Larve trešnjine muve se zariju u meso trešanja i one trunu. Na stabla nakon cvetanja obese se žute lepljive ploče. Vaši sišu sokove iz lišća, uzrokuju savijanje i deformaciju lišća i prenose virusne bolesti. Ugrožene su sve vrste voća. Na stabla se obese žute lepljive ploče , a zimska jajašca vaši se unište s koncentracijom prirodnog biljnog insekticida.


Osica oštećuje plodove odmah nakon što se razviju, zato pre vremena otpadnu i postanu crvljivi. Tri nedelje pre cvetanja na stablo se obese bele lepljive ploče.


Grinje crvenog voćnog pauka isisavaju lišće, a kako je ono jako pogođeno, smanji se dotok asimilata u plodove, što se odražava na lošiju obojenost i ukus plodova. Ugrožene su jabuke i kruške. Predprolećno se prska prirodnim biljnim insekticidom da se unište jajašca.




Renata Dragović

Tekst preuzet sa https://www.agroklub.com/