Stablo je bujno. Skeletne grane rastu pod uglom od 35 do 45 stepeni, što omogućava lako formiranje krune bez savijanja grana. Lišće je tamno zelene boje, srednje krupno do krupno. Rađa na jednogodišnjim grančicama i majskim kiticama. Zbog velike rodnosti sklona je alternativnom rađanju. Da bi rodnost bila uredna treba je redovno rezati. Jačina rezidbe zavisi od zametnutih cvetnih pupoljaka. Otporna je na pozne prolećne mrazeve i moniliju. Treba je štititi od crvljivosti i truleži plodova, posebno kada obilno rodi i kada su plododvi zbijeni. Na šarku šljive j etolerantna. Simptomi šarke su vidljivi na listu, ali promena na mesu ploda nema.


Cveta kasno, posle Čačanske rodne i Stenleja. Samooplodna je sorta. Polen ima dobru klijavost. Može da posluži i kao oprašivač za sorte sa istim vremenom cvetanja.



Plod je sitan do srednje krupan, oko 27 g, ovalan, u punoj zrelosti ljubičasto plave boje. Kad prerodi u hladnim i kišnim godinama pokožica je bleđa. Oštrijom rezidbom ovaj nedostatak se izbegava. Pokožica nije debela. Meso ploda je žuto, čvrsto, sočno sa karakterističnim slatkim ukusom. Koštica je sitna, 1,35 g, kompaktna, zaobljena na krajevima. Odvaja se od mesa. U masi ploda učestvuje sa 5 %. Sadržaj suvih materija se kreće od 17 do 24 %, ukupnih kiselina od 0,64 do 0,73 % (manje od Čačanske rodne). Sadržaj ukupnih šećera iznosi 10,8 %, a pH je 3,81.


Sazreva u drugoj polovini avgusta do početka septembra. Plodovi su pogodni za stonu upotrebu, sušenje i preradu u domaćinstvu, za proizvodnju rakije. Suvi plodovi su crne boje, odličnog ukusa i dobre konzistencije.


Krina se odlikuje odličnom rodnošću, dobrim kvalitetom plodova i tolerantnošću na šarku šljive. Plodovi su svestrane upotrebne vrednosti. Odlikuje se i značajnom otpornošču prema prolećnim mrazevima.






Dragoljub Dragojlović, dipl. ing.