U cilju intenziviranja proizvodnje kajsije moraju se koristiti kržljavije vegetativne podloge. Zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbeđena su sredstva za podizanje jednog oglednog zasada u gustom sklopu 4x2 m i dodatna sredstva za nabavku vegetativnih podloga za intenziviranje proizvodnje kajsije. Do sada su se najčešće koristile generativne podloge, i to uglavnom sejanci džanarike (Prunus cerasifera L.). Međutim, ona nije najbolje rešenje ze kajsiju jer su voćke kalemljene na njoj bujne, u jesen kasnije završavaju vegetaciju, a u proleće ranije počinje kretanje sokova i zato ona vrlo često strada od mrazeva. Osim toga, kajsija na džanarici dosta strada od apopleksije.



Ovi nedostaci se u poslednje vreme veoma uspešno otklanjaju posrednicima, tj. nekim sortama šljiva kao što su: požegača, stenlej, čačanska lepotica, krupna zelena renkloda, crni trn i dr. Istraživanja Đurića i Keserovića (1994) su pokazala da različite sorte daju različite rezultate na pojedinim posrednicima. Prvo se na džanarici pri zemlji kaleme navedene sorte šljiva, a onda se na 100 -120 cm od zemlje kaleme sorte kajsije. Ovo je sada u nekim rasadnicima najčešći način proizvodnje sadnica kajsije, poznat kao kalemljenje na visoko ili u kruni.









Prema dosadašnjim istraživanjima, kao najbolja generativna podloga za kajsiju pokazala se belošljiva, posebno za peskovita zemljišta. Za proizvodnju sejanaca je najbolje koristiti seme sa tipova belošljive koji imaju krupne plodove, kod kojih se meso lako odvaja od koštice i koji sazrevaju krajem jula. Kajsija kalemljena na ovoj podlozi daleko manje strada od apopleksije, obilnije rađa, a plodovi su krupniji i kvalitetniji nego na ostalim podlogama. Posebno su dobri za toplije krajeve i suvlja zemljišta. U poslednje vreme čine se pokušaji da se crni trn iskoristi kao posrednik za proizvodnju sadnica kajsije za guste zasade. Od vegetativnih podloga za kalemljenje kajsije dolaze u obzir izdanci belošljive i novija serija vegetativnih podloga mirabolana 29 C, mirabolana B, tetra, piksi, ištara, Mr.S 2/5, penta, rubira i dr.


Do skora su u Srbiji bile vodeće sorte Mađarska najbolja i Kečkemetska ruža. Ubuduće predlažemo sledeće sorte različitog vremena sazrevanja, od najranijih do najkasnijih koje su se dobro pokazale u proizvodnji: Aurora, selekcija DM-i, Cegledi bibor, Novosadska rodna, NS-4, NS-6, Novosadska kasnocvetna, Roksana i Hindukuš.



Prof. dr Zoran Keserović




Tekst preuzet sa http://poljoprivreda.info/