Stare, autohtone sorte su donori gena koji su odgovorni za specifične osobine: otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, obojenost, aromu, otpornost prema abiotskim faktorima sredine, skladišne osobine – trajašnost. Shvatanje da su sve stare sorte otporne prema prouzrokovačima bolesti je pogrešno jer i među njima ima osetljivih. Jedan od razloga njihove otpornosti u agronomskom smislu je tehnologija gajenja u tzv. zatravljenim voćnjacima na velikim rastojanjima sadnje na manjim površinama i u višesortnim zasadima. U takvim uslovima patogeni jabuke se slabije razvijaju i imaju manji potencijal.


Prvi i nezaobilazni uslov za gajenje neke sorte jabuke u organskom postupku je njena otpornost odnosno manja osetljivost prema biotskim i abiotskim faktorima. Gajenje otpornih sorti ima višestruki značaj sa ekološkog ali i ekonomskog aspekta. Zasadi starih sorti doprinose očuvanju biološke raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema. Pored mogućnosti prodaje u svežem stanju plodovi autohtonih sorti su pogodni i za preradu u sokove, voćno vino, voćno sirće, rakiju, za sušenje.


Autohtone sorte jabuke rasprostranjene su kao pojedinačna stabla ili u manjim zasadima na velikom broju lokaliteta u Srbiji, a posebno na područjima centralne i zapadne Srbije na obroncima planina Kopaonik, Golija, Kablar.


Budimka je stara odomaćena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa Istoka. Stablo je bujno, dugovečno, retke, uskopiramidalne krune. Plod je srednje krupan, loptastokolačast, često asimetričan, zelenkasto-žute boje pokožice, sa sunčane strane prekrivene bledim rumenilom. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do kraja maja. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotricha) i čađave krastavosti (Venturia inaequalis).



Budimka – klon Gradac.

Odlikuje se vitalnim, bujnim stablima, uske krošnje, obilne rodnosti. Plodovi su srednje krupni, kolačastog oblika, zelene osnovne boje pokožice, sa malo dopunskog rumenila sa sunčane strane, uz prisustvo rđaste prevlake oko peteljke. Pokazuje značajnu otpornost prema prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inaequalis), u uslovima kada nije vršena zaštita fungicidima.



Budimka – klon Arilje.

Najveći broj varijeteta i klonova Budimke pronađen je upravo u ariljskom području. Jedan od najboljih klonova ove sorte pronađen je u selu Mirosaljci. Odlikuje se veoma vitalnim, umereno bujnim stablima, otvorenije krošnje. Plodovi su krupni, ujednačene mase, izduženo kolačastog oblika, svetlozelene osnovne boje pokožice, koja je većim delom ploda prekrivena dopunskim atraktivnim rumenilom. Izuzetno je visoke rodnosti. Ispoljava zadovoljavajuću otpornost prema prouzrokovaču čađave krastavosti.



Kožara – klon Gradac.

Karakteriše se relativno bujnim stablima srednje otvorene krošnje, visoke rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolačastog oblika, rđaste boje, hrapave pokožice, izraženog kiselog ukusa, sočni, prijatne arome. Nema simptoma čađave krastavosti na listu niti na plodovima u uslovima bez zaštite. Pogodna je za organsku proizvodnju.



Kožara – klon Arilje.

Odabrani klonovi ove sorte na lokalitetu Arilje odlikuju se znatno manjom bujnošću u odnosu na standardnu sortu Kožaru. Plodovi su krupni, okruglasto kolačastog oblika, ujednačene mase, tanke zlatno rđaste boje pokožice, prekrivene blagim rumenilom sa sunčane strane. Meso je žućkasto bele boje, hrskavo, izbalansiranog odnosa šećera i kiselina, veoma prijatnog ukusa. Plodovi ne opadaju pred berbu. Pokazuje značajnu otpornost prema prouzrokovaču čađave krastavosti.



Đulica.

Autohtona sorta jabuke sporadično rasprostranjena na području Centralne Srbije. Neki autori smatraju da ova sorta predstavlja klon sorte Budimke (Đule). Njen plod je znatno sitniji u odnosu na plod Budimke, dok je prema drugim pomološkim karakteristikama veoma sličan sa matičnom sortom.



Krstovača.

Veoma stara sorta nepoznatog porekla. Najviše je ima u Polimlju. Otporna je prema većini prouzrokovača bolesti i štetočina. Plod je krupan, zeleno-žute boje sa dopunskim rumenilom. Meso je sočno i aromatično. Sazreva krajem septembra ili početkom oktobra.



Šumatovka.

Autohtona sorta nepoznatog porekla. Stablo je veoma bujno, uske, piramidalne krune. Plod je sitan (50-80g), izduženo loptastostog oblika, tanke, zelenožute osnovne boje pokožice, prekrivene tamnocrvenom dopunskom bojom sa sunčane strane. Meso je beličasto, čvrsto, slatkonakiselo. Sazreva krajem oktobra i plodovi se čuvaju veoma dugo (do maja). Otporna je prema prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inaequalis).




Magdalena Todorović dipl.ing.