Neredovna rodnost kajsije najčešće se javlja zbog prevelike osetljivosti reproduktivnih organa prema zimskim i prolećnim mrazevima, zatim usled obilnog plodonošenja u povoljnim godinama, gde dolazi do velikog iscrpljivanja stabala, što dovodi do alternativnog rađanja i sušenja - izumiranje stabala.


Sve je to uticalo da se kajsiji ne poklanja odgovarajuća pažnja u primeni neophodnih agrotehničkih mera uključujući i rezidbu, što je pogrešno. Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom uz primenu agrotehnike (ishrana, zaštita i navodnjavanje) može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost i rentabilnost i dugovečnost gajenja kajsije. Za razliku od ostalih voćnih vrsta kod kojih se reziba izvodi u periodu mirovanja i u toku vegetacije (zelena rezidba), kod kajsije rezidbu treba obaviti u periodu vegetacije (od kretanja pupoljaka u proleće pa sve do polovine avgusta). Rane koje se stvaraju rezidbom u periodu vegetacije lakše zarastaju i manje su podložne napadima patogena.


Kajsija se najbolje razvija i plodonosi ako se rezidba izvodi u tri vremenska roka:

- u rano proleće (prolećna rezidba)
- rana letnja rezidba
- letnja rezidba



Prolećna rezidba izvodi se u periodu kretanja vegetacije pa do početka cvetanja. Ovom rezidbom proređuju se mlade i poluskeletne grane koje se ukrštaju i zagušuju krunu, zatim polomljene i grane koje smetaju pri obradi. Količina odstranjenih grana ne sme biti veća od 15-20%. Ovakvom rezidbom aktiviraju se spavajući pupoljci, iz kojih se razvija veliki broj mešovitih grana ili vodopija, koje se kračenjem u maju-junu prevode u prevremene grane. Dakle, cilj ove rezidbe jeste podmlađivanje rodnih površina odnosno, postepeno obnavljanje rodnih elemenata starih stabala u rodu, sprečavanje ogoljavanja grana čime se postiže veća i stabilnija rodnost. Veće preseke treba dezinfikovati i premazati kalem voskom ili fitobalzamom (kambisan).


Rana letnja rezidba izvodi se od 20 maja do 15 juna, što zavisi od vremena kretanja vegetacije, klimatskih prilika, uslova gajenja, sorte i podloge. Ovom rezidbom prekraćuju se bujni mladari za 1/3 ili 1/2. Na prekraćenim mladarima sa strane izbije 3-5 mešovitih prevremenih grana dužine 25-40 cm obilno garniranim cvetnim pupoljcima. Ovom letnjom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7 dana. Na stablima gde je urađena ovakva rezidba interval cvetanja je duži, tako da se rizik od izmrzavanja svih cvetova smanjuje.



Mladari koji se ne skraćuju razvijaju se u dužinu i na njima se formiraju znatno manji broj cvetnih pupoljaka i uglavnom pri vrhu kao mešovite rodne grančice. Ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno ne daje željeni rezultat.


Letnja rezidba izvodi se posle berbe od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu čime se povećava osvetljenost, smanjuje transpiraciona površina i znatno povećava fiziološka aktivnost ostalih grana i listova u kruni. Ukoliko se dobro izvede letnja rezidba smanjiće se obim prolećne rezidbe sledeće godine. Rane stvorene ovom rezidbom do kraja vegetacije zarašćuju jer je kambijalna aktivnost u tom periodu (jul-avgust) intenzivna, pa je mogućnost zaraze bolestima znatno smenjena. Poželjno je da se posle završene rezidbe obavi jedno zaštitno prskanje fungicidima (Melpreks S-65 ili Benlejt S-50).


Kombinacijom ovih rezidbi kod voćaka u rodu, obrazuju se sve vrste rodnih grana sa velikim brojem cvetnih pupoljaka, a time i rodna površina krune, cvetni pupoljci su otporniji prema niskim temperaturama, fenofaza cvetanja se produžava, a sve to značajno utice na povećanu rodnost i bolji kvalitet plodova kajsije.




Živomir Nikolić dipl.ing.