Zanima vas kako da počnete sa tek posađenim sadnicama? Gde prekratiti, koje pupoljke ostaviti, kako formirati krošnju? Evo detaljnog priloga vama u pomoć, pročitajte uputstvo i pogledajte video snimak u nastavku da steknete jasniju sliku.



Kotlasta kruna - vaza


Glavna karakteristika ove krune je što nema vođice i sastoji se najčešće od tri skeletne grane koje se ravnomerno razvijaju, međusobno su na jednakom rastojanju, zaklapaju ugao od 120 stepeni. Ovaj tip krune je dobro osvetljen, pa su plodovi boljeg kvaliteta a opasnost od prouzrokovača bolesti i štetočina je svedena na manju meru. Nedostatak ove krune je što je slaba veza skeletnih grana sa stablom, te dolazi do njihovog odlamanja. Postoje dva oblika kotlaste krune, obična i poboljšana.


Za formiranje kotlaste krune koriste se jednogodišnje sadnice sa normalno razvijenim pupoljcima. Posle sađenja, u proleće, sadnice se prekrate na 60-90 cm od zemlje, što zavisi od voćne vrste i bujnosti, kao i od mehanizacije koja će se koristiti za obradu zemljišta u redu i mehnizacije za berbu (tresači za višnje). U toku vegetacije ispod prekraćenog mesta razviće se mladari od kojih se odaberu tri koji međusobno zatvaraju ugao od po 120 stepeni i koji su međusobno razmaknuti 10-15 cm po visini na deblu s tim da najvišlji bude 5-10 cm ispod mesta gde je sadnica prekraćena, a najniži 40-60 cm iznad zemlje. Da bi se dobili mladari iz željenih pupoljaka i da bi bolje napredovali, preporučuje se poluprstenovanje (rovašenje) iznad pupoljaka. Mladare koji se pojave iznad ranije odabranog najvišeg pupoljka treba zakinuti na nekoliko listova, tako da se iznad odabranog mladara formira patrljak kako ne bi došlo do obrazovanja oštrih uglova.


Kada ostavljeni mladari budu dostigli dužinu od 30 cm a svi ostali budu uklonjeni ili povijeni, ove mladare razvodimo pod uglom 45-50 stepeni privezivanjem za kočiće ili naslon.



Ako se voćke dobro razvijaju, već krajem juna biće dugački 80-100 cm. Tada se pristupa zelenoj rezidbi radi formiranja prve serije sekundarnih grana, koristeći prevremene mladare. Prekraćivanje se vrši na oko 50 cm dužine najvišeg mladara, tako da sve grane budu na jednoj visini (zamislite kelnera koji nosi poslužavnik sa tri prsta, sva 3 prsta su različite dužine ali završavaju na istoj visini, na dnu poslužavnika, tako treba da izgleda kad bi stavili veliki poslužavnik na 3 grane koje ste ostavili i prekratili).


Ispod prekraćenog mesta izrašće prevremeni mladari i kada oni dostignu dužinu od 10-15 cm, odaberu se po dva na svakoj osnovnoj grani i to jedan za produžnicu osnovne grane a drugi za prvu seriju sekundarnih grana. Mladari za sekundarne grane treba da se razvijaju sa strane i u polje ali tako da svi rastu u istom pravcu tj polulevo ili poludesno.


Ovo prekraćivanje se u prvoj godini razvoja radi kod breskve i jabuke a kod drugih voćnih vrsta samo ako su dovoljno napredovale i ne previše kasno u godini, najkasnije sredina juna da bi stigle da se razgranaju i grane porastu dovoljno da se spreme za zimu.




Piramidalna kruna


Postoje dva oblika piramidalne krune: obična i poboljšana. Poboljšana piramidalna kruna je takav oblik krune kod koje se na centralnoj produžnici (vođici) nalazi 4-6 osnovnih postranih grana raspoređenih na rastojanju od 30-40 cm po visini. Vođica se oreže na najvišu postranu granu. Prema tome poboljšana piramidalna kruna je u stvari kombinacija piramidalne krune i vaze. Odstranjivanjem vođice gornji deo krune je otvoren, što je značajno za njeno bolje osvetljavanje, lakšu rezidbu, zaštitu i berbu.


Piramidalni uzgojni oblik se smatra najstarijim oblikom krune, koji je samo delimično izmenjen i usmeren prirodni razvoj voćke.


Prva godina:

Ovaj oblik krune formira se na taj način što se u proleće, pre kretanja vegetacije, sadnice skrate na 60-70 cm iznad zemlje. U toku vegetacije iz ostavljenih pupoljaka će se razviti veći broj mladara, koji slobodno rastu sve do kraja juna. Tada se odabere 5 mladara za obrazovanje ramenih grana, a ostale treba saviti ali ne i odrezati jer se tako obezbeđuje veća lilsna površina koja će stvarati više organske hrane. Rastojanje između mladara koji formiraju krunu treba da bude 15-30 cm i njih u prvoj godini ne diramo, sem u slučaju slabe ili prevelike bujnosti, kada se davanjem određenog ugla reguliše njihov porast. Vršni mladar će služiti kao vođica.


Druga godina:

Iduće godine, ako se voćka normalno razvijala, treba vođicu skratiti na 1 do 1.3 metara iznad poslednje vršne grane. Ako je voćka slabije bujnosti, onda se vođica skrati jače, da bude kraća od letorasta ostavljenih za ramene grane, a tek naredne godine će se skratiti na 1 metar iznad najviše ramene grane. Letoraste koji formiraju skeletne grane ne orezujemo nego ih uspravljamo ili povijamo, što zavisi od njihove bujnosti. Takođe ne treba orezivati ni letoraste koje smo prve godine savili. Na vođici će u toku druge godine izbiti novi lastari od kojih u toku juna izaberemo jedan do dva za nove grane i ostavimo da slobodno rastu , a ostali se kao i prve godine savijaju. Na primarnim ramenim granama mogu se u toku vegetacije pojaviti mladari i njih ne treba dirati sve do juna, kada se najbolji ostave za buduće grane drugog reda (sekundarne).



Treća godina:

U proleće treće godine vođicu treba skratiti na 1 metar iznad poslednje ramene grane, a ostale ramene grane dovode se u ravnotežu tako što se bujne grane razvode koso da sa vođicom zatvaraju ugao od 45-50% a slabije se uspravljaju da bi ojačale i u porastu dostigle bujnije grane.


Nove ramene grane, koje se ostavljaju na vođici iznad osnovnih ramenih grana prvog sprata, treba da rastu u međuprostoru grana prvog sprata, tako da ne zasenjuju donje grane. Obično se ostavljaju 3-4 takve grane i to prva na 1 metar od poslednje grane prvog sprata, druga na 80 cm od prethodne, treća na 60 cm druge i četvrta na 50 cm od treće. Sekundarne grane (grane drugog reda) treba da se razvijaju u polje, bočno i naizmenično tako da dobro popunjavaju međuprostore, a da jedna drugu ne zasenjuju. Prva sekundarna grana bi trebalo da se razvija na 20-30 cm od osnovne ramene grane, a druga i treća sekundarna grana treba da su na međusobnom rastojanju od 40-60 cm.







U ovom tekstu korišteni su detalji iz knige Miladina Šoškića "Rezidba voćaka"



Tekst preuzet sa https://www.vocarskisavetnik.com/