Marela može da postane mnogo važnija voćna vrsta nego što je to sada, jer je prirodno tolerantna prema Monliji laxa, te je pogodna za organsku proizvodnju, bez prskanja pesticidima. I crvljivost plodova je beznačajna ili neprimetna. Marela ima izvanredan ukus. Slađa je od višnje a kiselija od trešnje. Uzmite čaj od nane i zasladite ga medom. To vam je trešnja. U drugu šolju sipajte isti čaj, dodajte malo šećera i nacedite limun. To vam je višnja. Sada uzmite onu šolju čaja zaslađenu medom i nacedite u nju limun. To vam je marela.


Plodovi postepeno sazrevaju od polovine maja pa nadalje, tako da se sa istog stabla mogu brati 15 – 20 dana. Naravno da su na kraju slađi i tamniji nego na početku berbe, tako da mogu da posluže i kao bojadiseri. Ako bi se kalemila na slabo bujne podloge kao što su Gizela 5 ili 6, marela bi se brala sa zemlje, kao i oblačinska višnja. Ako raste na sopstvenom korenu, nakalemljena na divlju trešnju ili magrivu, marela je bujna i berba se obavlja sa merdevina.


Neke sorte su autosterilne ili slabo samooplodne, te im je potreban oprašivač, trešnja ili višnja, ali bolje trešnja jer je otpornija na moniliju. Naravno da to treba da bude diploidna trešnja. Neke sorte su samooplodne. Ovo je važno znati, jer često ljudi izbegavaju da gaje marelu zbog toga što im "slabo rađa", ne pitajući se zbog čega je to tako. Možda bi bilo dobro u krunu marele ukalemiti granu trešnje i tako je prodavati, kako bi se obezbedilo dobro oprašivanje i rodnost. Mnogi ljudi u dvorištu imaju malo mesta, recimo da posade marelu, ali nema gde oprašivača.



Zbog lake proizvodnje, bez hemije, mislimo da će marela u budućnosti postati plantažno voće, kao što je to sada višnja. Ako nije kalemljena, razmnožava se iz izdanaka, kao i višnja. Međurednom obradom povređuju se žile, a takva oštećenja izazivaju pojavu izdanaka.


Za marelu se sa sigurnošću može reći: da ne postoji, trebalo bi je izmisliti! Marela je voćka budućnosti. Za svežu potrošnju, sokove, džemove, zamrzavanje, sušenje, sa košticom ili bez nje…