Ribes nidigrolaria, Ribes x culverwellii, Ribes nigrum x uva-crispa


Crna ribizla po sadržaju vitamina i mikro odnosno, makro elemenata, je u svakom pogledu ispred borovnice i brusnice. Međutim, zbog svoje mane, da je jako osetljiva biljka koja zahteva prskanje raznim fungicidima i insekticidima, zanemarena je njena proizvodnja kao i upotreba u ishrani. Stvaranjem hibrida crne ribizle i divljeg američkog ogrozda, rešen je problem korišćenja zaštitinih sredstava i stvoren je novi hibrid nazvan Jošta.


Ime je dobio od prvih slogova naziva za crnu ribizlu i ogrozd na nemačkom. Sve je počelo 1922. godine, na Max Planck univerzitetu u Kelnu, kada je Lorenc uspeo da dobije ovaj hibrid koji je bio zaboravljen zbog rata do 1953. godine. Tada je dr Bauer na istom univerzitetu dobio konačnu verziju ovog hibrida sa rešenjem oprašivanja dupliranjem hromozoma.




Novi hibrid je nasledio sve dobre osobine crne ribizle i ogrozda. To je izvanredni sastav vitamina i minerala kao i otpornost na bolesti, što znači da je prskanje nepotrebno, pa ako se još uz to ne upotrebljava veštačko đubrivo , već stajnjak, dobijamo bioproizvod po sastavu bez premca među voćem na našem podneblju.


Jošta lista i cveta rano, rađa obilno, a plod je grozdast, sa po 5-10 bobica. Okruglasto-ovalne bobice teške su oko 3 grama, a boja im je od tamnocrvene do crne. Ukus jošte je kiselkast i osvežavajući, može se jesti u svežem stanju, a njenom preradom dobijaju se ukusni sokovi, kompoti, slatka, džemovi i marmelade. Bogata je dijetetskim vlaknima i vitaminom C, kog ima nekoliko puta više nego u limunu ili mandarini. Plodovi mogu da se sačuvaju zamrzavanjem i sušenjem. Nažalost, u našim krajevima ove biljne kulture gotovo da nema, ali se sadnice jošte mogu naći u bolje opremljenim rasadnicima.




Može se gajiti na različitim terenima, jer je otporna na bolesti i niske temperature. Prvi plodovi pojavljuju se u trećoj godini. Za sadnju se koriste ožiljene reznice. Sadi se u jesen i u rano proleće sa razmakom između redova 3m, a u redovima 0,7 – 1m (po hektaru 3333 – 5600 sadnica). Na okućnicama možemo računati 1 – 1,2 m2 površine po grmu.

Cveta u prvoj polovini aprila. Oprašivanje je tzv. samooprašivanje 62%. Broj zrna u grozdu je prosečno 3,7. Bobice su prosečnog prečnika 14,6mm i težine 2,41g. Prinos po grmu u prvih 4 godina je prosečno 3,6kg. Berba je u prvoj polovini jula.



Dragoljub Glišić, ing.polj