Nakon cvetanja često uočavamo jače opadanje plodova. Traje između 10 i 20 dana. Tada može opasti i do 75 posto plodova. To je prvi talas opadanja plodova, do kojeg dolazi prirodno, jer se svi plodovi ne oplode. U početku započne rast plodova, ali se brzo zaustavi, jer neoplođeni semeni zametci ne luče hormone potrebne za deobu stanica i daljnji rast plodova. U ovom talasu najčešće opadaju plodovi jabuka i krušaka, ali i drugih vrsta. Prvi opadaju plodovi koji uopšte nisu oplođeni, a potom kod jabuka i krušaka plodovi koji imaju oplođen po jedan ili dva semena zametka.


Mali broj semenih zametaka ne luči dovoljno hormona koji bitno utiču na deobu stanica i rast ploda. Treba znati da se tučak kruške sastoji od pet sraslih oplodnih listića, a u svakom se nalaze po dva semena zametka. Tučak jabuke se takođe sastoji od pet oplodnih listića, a u svakom dolaze po dva ili više semenih zametaka.Kod koštunjavih voćaka tučak je jednogradan, a u njemu dolaze dva semena zametka. Uz obilno cvetanje jabuka i krušaka dovoljno je da se zametne 5-7 posto cvetova u plodove, pa da se postigne dobra rodnost. Kod sorti sitnijeg ploda potrebno je da se zametne 12 posto cvetova u plodove.


Kod bresaka, kajsija i šljiva dobro je kada se 10-20 posto cvetova zametne u plodove, a kod trešanja i višanja 15-25 posto. Treba znati da su retki tučkovi u kojima se pri oprašivanju oplode svi semeni zametci. Semeni zametci se nakon oplodnje razvijaju u semenke. Kada razrežemo plod jabuke ili kruške, vidimo da je u njemu najčešće 5-6 semenki. No, ima plodova s dve ili tri semenke.




Koja je uloga semenki u održanju ploda?


Pre svega treba naglasiti da se u semenkama svih vrsta voćaka (jabuka, kruška, breskva, šljiva itd.) luče hormoni koji potpomažu deobu stanica i rast ploda. Ako plod ima dovoljno oplođenih semenih zametaka, tada će dobro rasti i biti stabilan pa neće opasti. Plodovi u kojima nema oplođenih semenih zametaka niti razvijenih semenki zastanu u rastu, jer ih na rast ne potstiču hormoni. Nakon zastoja u rastu razvije se sloj odvajajućih plutastih stanica između peteljke i rodnog izbojka, pa popusti veza i plod otpada.


Što je manje oplođenih semenki u plodu, to je lučenje hormona slabije, a time i stabilnost ploda manja. Na stabilnost ploda, odnosno smanjeno opadanje plodova s manjim brojem semenki utiče i stanje ishranjenosti voćke. Ako želimo da cvetni pupoljci i cvetovi budu razvijeniji, tada mesec dana pre cvetanja treba voćke prihraniti azotnim đubrivom, i to sa 150 kg KAN po 1 ha. Uz bolje snabdevanje azotom, biće bolja i oplodnja.



Napokon, ako želimo da manje plodova otpadne nakon cvetanja, trebamo odmah nakon cvetanja voćke prihraniti drugom dozom azotnog đubriva, i to sa 150 kg KAN po 1 ha. U ovo vreme dodano azotno đubrivo potpomoći će rast plodova i mladica, koje se na početku vegetacije u proleće odvija pretežno na račun rezervnih hraniva iz korena, debla i skeletnih grana. Osim toga, prihranjivanje pre cvetanja i posle cvetanja potpomaže prolećni rast korena. Ako želimo proveriti zbog čega su plodovi nakon cvetanja opali, tada ih trebamo razrezati i videti sadrže li semenke. Na taj ćemo se način uveriti zbog čega u velikoj meri plodovi opadaju.


Prekomerno opadanje plodova nakon cvetanja može biti uzrokovano lošom oplodnjom, zbog nepovoljnih klimatskih prilika, a najčešće zahlađenja u doba cvetanja. Naime, zbog zahlađenja je slabija energija i ukupna klijavost polena, pa ne dođe do oplodnje. Osim toga, pri hladnijem vremenu ne lete ni pčele koje inače slove kao najmarljiviji prenosioci polena ili najbolji oprašivači. Katkad i uz vrlo povoljne klimatske prilike mogu otpasti gotovo svi plodovi posle cvetanja.


To se retko događa. Uzrok može biti loše odabran sortiment. Znamo da se sorte jabuka i krušaka, zatim veliki broj šljiva i trešanja itd., ne mogu oploditi svojim polenom već su upućene na međuoprašivanje i oplodnju polenom druge sorte. Ako imamo pojedinačna stabla jedne sorte, tada ih nema ko oprašiti i oploditi. Logično je, dakle, da će nakon cvetanja neoplođeni plodovi otpasti.



Junsko opadanje plodova


U junu nastupa drugi talas opadanja plodova. Junsko opadanje izraženije je kod mladih voćaka, s naglašenom bujnošću. Opadanje može biti više ili manje izraženo, zavisno od klimatskim prilikama i stepenu ishranjenosti voćaka. U ovom će talasu opadati prvo plodovi u kojima je manji broj semenki.


Povećano opadanje može prouzrokovati suša, jer je tada otežano primanje hraniva iz tla. Drugi razlog može biti slaba ishranjenost voćaka, a posebno azotom. Protiv junskog opadanja borimo se natapanjem i prihranom azotnim đubrivima. Da se spreči ili znatno smanji junsko opadanje plodova, preporučuje se u drugoj polovini maja sprovesti treće prihranjivanje azotnim đubrivom.U to se vreme đubri sa 100 kg/ha KAN-a.


Postoji i mogućnost primene hormonskih preparata, kako bi hormoni potsticali dalji rast ploda i uticali na smanjenje opadanja. Ipak, ta je praksa složena pa se retko primenjuje. Ako se i primeni, to se obavlja pod stručnim nadzorom, kako ne bi smo prouzrokovali nepoželjne posledice.





Tekst preuzet sa https://www.agroportal.hr/