Održavanje i orezivanje trešnje je vrlo važno, premda se često smatra nepotrebnim. Ono se obavlja u vreme vegetacije, što je kod mladih voćaka najbolje za postizanje poželjnog uzgojnog oblika, a kod starijih se time potstiče bočno grananje i bolje osvetljenje krošnje. Rezidba u vreme vegetacije najbolja je za sve koštičave voćne vrste, kao što su kajsija, breskva, šljiva, višnja… Takva rezidba omogućava potpuno zarašćivanje rana i sprečava curenje smole.


Rezanje nakon berbe plodova podrazumeva najpre uklanjanje osušenih, oštećenih i bolesnih grana. Zatim se uklanjaju mladice koje rastu unutar krošnje kako bi se osigurala bolja osvetljenost krošnje. Preostale mladice u krošnji treba pincirati, odnosno odrezati na 20 – 30 cm dužine, odnosno 5 – 6 listova. Na taj način osiguravamo dobijanje plodova najboljeg kvaliteta, a na mladici ispod pinciranog mesta oblikuju se generativni pupovi i 1 do 2 vegetativna pupa.


Kako bi trešnja dobro rađala, treba je i đubriti, čime se postiže ravnoteža između vegetativnog rasta i plodnosti. Optimalna pH vrednost zemljišta za uzgoj trešnje kreće se od 5,5 do 7,5. Za pravilan rast i plodnost važno je i uklanjati korov i navodnjavati u vreme suše, što olakšava rast korena koji najbolje usvaja elemente iz zemljišta na temperaturi između 7 i 21 °S, a na temperaturi iznad 32 °S aktivnost korena je minimalna. Takođe i izbor podloge značajno utiče na stanje trešnje.



U zavisnosti od starosti trešnje različite su i potrebe za đubrenjem. Mlada stabla imaju veće potrebe za azotom i fosforom, ali ne treba zanemariti ni magnezijum i kalcijum koji imaju velik uticaj na plodnost i kvalitet ploda.


Organska đubriva u tlo je poželjno unositi svake četvrte godine i to u jesen. Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak.