Naši je nova voćna vrsta, poreklom iz Azije. Njeni su plodovi slični jabukama, boja je smeđkasta do zlatnožuta sa izuzetkom japanske vrte našija, koja je žutozelena. Na plodu se nalaze tamne tačkice, a meso je sočno, hrskavo i aromatično. Naši vrlo povoljno deluje na ljudski organizam, jer pospešuje izlučivanje vode i smanjuje količinu otrovnih materija u telu te što je posebno zanimljivo, ublažava dejstvo alkohola.


U Kini su poznate kao "Li" ili "Ča-li" sorte, a zapadna literatura ih zajedničkim imenom naziva "Naši". U Evropi se zanimanje za te kruške pojavilo tek u poslednjih dvadesetak godina jer imaju vrlo neobičan, za većinu naših potrošača neponovljiv ukus. Naši kruške su drukčijeg oblika od evropskih sorata, tako da se ustalilo pogrešno mišljenje da su nastale ukrštanjem jabuke i kruške. U stvaranju Naši krušaka, korišćene su autohtone vrste i podvrste roda Pirus. Najbolje sorte su nastale od Pirus serotina (Pirus pvrifolia) i Pirus Bretschneider - obe autohtone kineske, te jedan deo od Pirus callervana. Najveći deo se kalemi na semenjak navedenih autohtonih sorata, a direktan uzgoj na dunji nije moguć zbog nezadovoljavajuće kompatibilnosti.

Još neke značajnije sorte krušaka Naši su:
- Cu-li (Hrskava kruška),
- Ksue-hua-li (Kruška snežni cvet),
- Šinko (Sveži užitak), Čojuro (Dugi život), itd



Naši kruškama pogoduju krajevi sa dovoljno toplim letima, pravilnim rasporedom padavina tokom cele godine i nešto višom relativnom vlažnošću vazduha (područje mediterana). Po pitanju tla nisu posebno zahtevne i odgovaraju im jednaki tipovi tla kao i evropskim kruškama. Imaju uglavnom bujnija stabla od evropskih sorata sa dominacijom vršnog (apikalnog) dela te dosta bujnim granama i dugim izbojima. Većina sorata rod donosi na dvogodišnjem drvetu, no ima i onih koje rode na jednogodišnjem odnosno trogodišnjem drvetu. Sorte koje rode na starijem drvetu zahtevaju jači rez od onih koje rode na jednogodišnjem.


Cvetaju dosta rano (posebno kineske sorte), zato im prolećni mrazevi mogu naneti veliku štetu. Sve sorte su rodne do vrlo rodne jer se zameće velik broj plodova, a junskog opadanja plodova gotovo da i nema. Zato je nužno proređivanje plodića dva puta godišnje: prvi puta u cvetanju, a drugi 6-8 nedelja nakon cvetanja.


















Kožica Naši krušaka je vrlo osetljiva i lako se oštećuje, stoga dosta teško podnosi transport. Zavisno o vrsti hladnjače, plodovi se mogu čuvati 2-6 meseci. Kod uzgoja stabla potrebno je izdanke savijati, jer imaju vrlo okomit rast. Plodovi se mogu brati i koristiti direktno sa stabla, što je odlika prolećnih sorti, koje su nešto manje postojane od jesenjih, primerenijih za zimsko skladištenje. Plodovi jesenjih sorti skladište se na hladnim i tamnim mestima (podrum) i u hladnjačama. Plodovi našija najukusniji su kada su ohlađeni.





Tekst preuzet sa https://www.agroklub.com/