Stabla duda su kod nas poznata iz vremena kada su njenim lišćem hranili svilene bube za proizvodnju svile. Danas krase vrtove svojom senom i bogatstvom slatkih plodova, koji su namenjeni za različitu upotrebu.

Zrele plodove duda možemo jesti sirove, možemo im dodati pavlaku, prilično slatke su već same po sebi, a možemo ih dodati kao prilog za puding, voćne salate, voćne kupove, pite... Plodovi duda upotrebljavaju se za kuvanje marmelada, želea, za sokove, sirupe, vino, možemo sušiti plodove za kasnije vreme ili od plodova peći rakiju takozvanu duduvaču. Od plodova možemo napraviti odlične sladolede, kreme i šerbete, a dudov sos se dobro slaže sa pečenim mesom jakog ukusa, pre svega od divljači, jagnjetine ili uz pečenu gusku.



Plodovi duda mogu poslužiti kao sezonsko voće i nešto novo u našoj kulinarskoj ponudi jer dozreva postepeno krajem juna i u julu nekada još u avgustu. Plod je sočan i osvežavajuć, pomaže kod nekih oboljenja kao što su protin, vodena bolest, upala sluzokože usta, šećerna bolest (diabetes).

Beli dud (Morus alba) – plodovi su beli do belo žute, povremeno ružičaste boje,
Crni dud (Morus nigra) – plodovi su tamno ljubičasti ili crni, imaju visoku zastupljenost antocijana u boji
Crveni dud (Morus rubra) – sličan je crnom dudu, sa time da su plodovi u zreloj fazi crveni.

U jesen su listovi crvenog duda posebne zlatno žute boje zato je takođe i lepo ukrasno drvo. Imamo i sadnice duda koji nema plodova, namena mu je ukrasna i za senu.

Sadnicu možemo posaditi i na zemlju slabijeg kvaliteta a krošnju oblikujemo po potrebi i želji, orezujemo je u fazi mirovanja, zimu podnosi vrlo dobro, dud nema nametnika i bolesti tako da prskanje nije potrebno, što doprinosi zdravim i ekološko čistim plodovima. Kod branja plodova najbolje je staviti prostirku ispod drveta i zatim drvo tresti tako da imamo čiste plodove.

Ukoliko nastane mrlja od zrelog ploda duda najlakše je odstranimo, ako je protrljamo sa plodom nezrelog duda.



Dudinje sadrže oko 10% invertnog šećera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabučne), vitamin C, sluz, pektinske i druge korisne materije.

Zrele, vrlo slatke bele i aromatične nakiselo-slatke tamnoljubičaste ili potpuno crne dudinje jedu se sveže, prerađene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene šećer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša.

U narodnoj medicini sveže nedozrele dudinje se daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod zapaljenja grla i usta, naročito sok crnih dudinja, koji deluje i antiseptično.

U korejskoj tradicionalnoj medicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljaju čaj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema. Prašak od kore duda upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašćivanje rana, a odvar kore pije se kod povišenog krvnog pritiska.

U Kini je kora duda sastojak biljnih smeša za lečenje šećerne bolesti. U zapadnoj Evropi i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišće koje se ponegde kao prašak posipa po hrani (npr. varivu).

Antidijabetično delovanje se delimično pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima značaj kao dopunska terapija.

U Japanu se iz cvetova duda izrađuje kozmetički krem za odstranjivanje pega i drugih nečistoća na koži.

Od fermentiranih zrelih dudinja u narodu se peče rakija dudovača.

Mladi, zdravi i potpuno razvijeni listovi beru se tokom leta i suše u tankom sloju na promaji u hladu.Još od vremena Dioskorida preporučuje se gorka kora korena duda kao lek protiv crevnih parazita (naročito protiv tenie odn. trakavice – pantličare).