Rezidba voćaka je pomotehnički zahvat kojim se nastoji uspostaviti što bolja ravnoteža između rasta voćke i njene rodnosti. Naime, za redovnu rodnost potrebno je uspostaviti ravnotežu vegetativnog i generativnog rasta odnosno uspostaviti i održati ravnotežu između rasta, formiranja cvetnih pupova i zametnutih plodova.


Zimska rezidba krošnje kod voćaka kod nas je jedan od osnovnih pomotehničkih zahvata kojom se reguliše rodnost. Međutim, kod nekih vrsta i sorata voća uz navedenu zimsku rezidbu krošnje, sve češće se primenjuje i rezidba korena.


Naime, rezidbom korena direktno utičemo na smanjenje korenove mase kod bujnih stabala te uspostavljamo ravnotežu rasta nadzemnog i podzemnog dela voćke. Utičemo na smanjenje bujnosti voćke, povećavanje rodnosti, a samim time i na povećavanje mase ploda.


Kod provedene rezidbe podzemnog dela (korena), dolazi do slabijeg rasta nadzemnog dela, što konačno može rezultirati većom rodnošću i slabijom bujnošću. Slabija bujnost rezultira manjim brojem listova i slabijom ishranjenosti korena, te dovodi do efekta "malo stablo", urednija rodnost.


Osim navedenog rezidba korena daje nam sledeće rezultate:

- utiče na smanjenje alternativne rodnosti, te na diferencijaciju cvetnih pupova – naime, rezidbom korena moguće je poništiti negativan uticaj plodova, na diferencijaciju cvetnih pupova i ostvariti redovniju rodnost;

- pridonosi stabilnijem i boljem prinosu;

- omogućava intenzivan rast vlasastog korenja – sorpcija Fe i Zn u samim plodovima jabuke nije u direktnoj vezi samo sa dužinom korena, nego i sa volumenom vlasastog korenja;

- omogućava lakše usvajanje mineralnih hraniva (N, P, K, Ca, Cu, Mn, Zn, Mg), koji su neophodni za rast i razvoj biljke (ploda).













Nadalje, rezidbom korena povećava se aktivnost citokinina, koji pospešuje transport kalcijuma, te se time poništava negativan učinak giberelina (ometa translokaciju kalcijuma u plodu).



Način i vreme rezidbe korena:


Koren voćaka možemo rezati sa jedne ili sa obe strane voćke na udaljenosti od 20 – 50 cm. Ako provodimo rezidbu samo jedne strane tada režemo na manjoj udaljenosti, a ako je pak sprovodimo sa obe strane tada režemo na većoj udaljenosti od debla voćke.


Vremenski rezidbu korena možemo sprovoditi tokom cele godine. Međutim najveći uticaj na smanjenje bujnosti postiže se rezom u proleće pre početka otvaranja pupova. Ako rezidbu korena sprovodimo pre otvaranja pupova smanjuje se veličina ploda što može imati prednost kod sorata velikog ploda i izrazite bujnosti.


Zavisno od toga šta želimo postići određujemo i vreme rezidbe korena.



Učinak rezidbe korena zavisi od:

- bujnosti voćke,
- alternacije,
- tipu tla i odnosima u tlu,
- godišnjem rasporedu padavina odnosno mogućnosti navodnjavanja.



Mašina za rezidbu korena:


Za obavljanje rezidbe korena koristi se oštri nož pričvršćen na radni organ traktora. Nož može biti ravan ili zakrivljen (slika 3.).

















Rezidba korena u zasadu trešnje



Rezidbu korena, kao i nadzemnog dela, treba sprovoditi stručno i u pravo vreme, jer se pokazala uspešnom za smanjenje vegetativnog rasta, ali je zabeležen i negativan učinak na masu ploda i sam rod. Naime, rezidba korena ne daje jednake rezultate u svim godinama. U principu rez korena dobro je sprovesti u godinama niže rodnosti.



Pogrešno sprovedena rezidba korena (sprovedena u krivo vreme ili prejako) može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast, veliku količinu manjih plodova, a može prouzročiti i jaku mrežavost plodova. U sušnim godinama je moguć i stres od suše.


U svakom slučaju potrebna je konsultacija stručnjaka i oprez da ne bi došlo do neželjenih posledica.






mr. sc. Zvonimir Vukov,
Ana Batar, dipl. ing. agr.