Najveća opsanost od niskih temperatura voćkama preti u prelaznoj fazi iz faze vegetacije u zimsko mirovanje te kasnije - u fazi prelaza iz zimskog mirovanja u vegetacijski period. Voćke će u pravilu u zimskim mesecima biti izložene niskim temperaturama kada mogu stradati pupovi, sitno granje pa i celo stablo usled smrzavanja. Nisu sva tkiva jednako otprna na niske temperature, a to zavisi od mnogo faktora, a jedan je i raspoloživa rezerve hrane.


Nadzemni delovi će izdržati temperature i do -35 °C, ali će koren stradati na -9 do -10°C. Cvetni pupoljci su osetljiviji od lisnih i drvenastih. Cvetovi i zametnuti plodovi stradaju već pri temperaturi od -2 do 1,5°C. Usled promrzavanja mogu se pojaviti pukotine ili nekrotične pege na stablu.


U našim krajevima niske zimske temperature su "normalna" pojava. Posledice izazvane pojavom zimskih mrazeva mogu se u mnogim slučajevima izbeći preventivnim merama kao što je pravilan izbor položaja, prirodno otpornijih vrsta i sorata prema mrazu, izbor podloge itd. Osim preventivnih mera, neophodna je i primena agrotehničkih mera koje omogućavaju da se voćke održe u stanju što veće otpornosti na mrazeve. Agrotehničkim merama potrebno je sprečiti prebujan rast letorasta, kasno završavanje vegetacije, slabije odrvenjavanje letorasta, preterano iscrpljivanje voćaka rodom, jača oštećenja organa uzrokovana štetočinama.


Jedna od preventivnih mera u sprečavanju nepovoljnog delovanja mraza, a koja se pokazala efikasnom i je krečenje debla i jačih grana krečom u jesen nakon otpadanja lišća.



Ponekad se i nakon svih preduzetih mera mogu na deblu i granama pojaviti nekroze i pucanje kore i to najčešće sa jugozapadne strane. Na tim mestima ispucalu koru treba što pre priljubiti ponovo uz drvo i povređeni deo premazati voćarskim voskom. U slučaju težih stradanja treba pristupiti vakcinaciji "na most" koje kod mladih voćaka daje dobre rezultate.


Radi pravilne nege voćaka oštećenih pojavom zimskog mraza, potrebno je posle svake jače zime i pre kretanja vegetacije pregledati voćnjak, posebno ona stabla koja su bila opterećena rodom ili su bila slabije vitalnosti. Kod starih, slabih i iscrpljenih voćaka, ako se primete jača oštećenja, najbolje je pred početak vegetacije obaviti podmlađivanje voćke.


Prolećni mrazevi javljaju se najčešće u fazi cvetanja. Tada zatvoreni ili otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi mogu biti potpuno ili samo delimično uništeni. Cvetni pupoljci su najosetljiviji na kasne prolećne mrazeve.


Kasni prolećni mrazevi mogu učiniti velike štete u smislu da unište celu berbu. Zametnuti plodovi su još osetljiviji od cvetova i propadaju na temperaturi od -1,2 do 2 °C, dok cvetovi stradaju na -2,0 do -3,0 °C. Pojedini delovi cveta su takođe nejednako otporni prema mrazu. Najosetljiviji je semeni zametak, a najotporniji polen.


Zaštitne mere su mnogobrojne i raznovrsne, a temelje se na odgađanju početka cvetanja i sprečavanju snižavanja temperature na kritičnu tačku ( Mraz i suša - jesu li to stvarno nepredvidive pojave ).


Odgađanjem početka cvetanja može se u potpunosti izbeći opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. To se može ostvariti izborom vrste i sorte koje kasno cvetaju, izborom bujnih podloga koje usporavaju cvetanje, izborom hladnijih položaja na kojima cvetanje malo kasni te prskanjem stabala fitohormonalnim sredstvima. Opasnost od pojave mraza znatno je manja u blizini većih vodenih površina, iznad neobrađenog zemljišta i na južnim obroncima.


Mere zaštite svode se na sprečavanje snižavanja temperature na kritičnu tačku. Kao preventivna mera zaštite najčešće se primenjuje zadimljavanje, a na većim površinama orošavanje veštačkom kišom. Ako se zadimljavanje blagovremeno primeni može se povećati temperatura i do 1,5 stepen. Ovaj način je jeftin i praktičan. Postiže se paljenjem unapred spremljenih, teško sagorljivih materija ( korov, natrula slama, pleva, kukuruzovina, stare gume itd. ). Ove materije se stavljaju u gomile po voćnjaku, a treba ih tako rasporediti da u pravcu vetra budu što gušće. Po potrebi ih paliti. Ova mera pri jakom mrazu nije dovoljna.


Orošavanje veštačkom kišom treba početi kada temperatura vazduha padne na nula stepeni, a traje sve dok postoji opasnost od mraza.Neprekidnim prskanjem običnom vodom, u vidu rasprskavanja i stvaranja izmaglice u kritično vreme može se obezbediti povećanje temperature. Postiže se zaštita i pri jačim mrazevima. Koriste se rasprskivači koji prskaju cvetove ili zametnute plodove voćaka vodom u vidu izmaglice. Voda koja kvasi organe voćaka, usled niske temperature pretvara se u led tj. zaštitnu skramicu. Tada se oslobađa toplota koja štiti pupoljke, otvorene cvetove i zametnute plodove od mraza. Kvašenje treba da traje sve dok traje mraz. Prestati kad led na biljkama počne da se topi. Rasprskivače treba postaviti u temena ravnostranih trouglova, pri čemu jedna rotacija treba da se obavi za jedan minut.
Rezidbom, kojom se rodnim grančicama obezbeđuje takav položaj da su im cvetni pupoljci većim delom okrenuti naniže, za razliku od onih koji su okrenuti na gore, može se povećati temperatura za jedan stepen, pa su samim tim manje izloženi mrazevima.












Postoje i druge metode ( zagrevanje pomoću raznih peći, aviometode ), ali one su skupe i zahtevne. Zaštita je sigurna i primenjuju se samo kod ekonomski opravdanih, većih zasada. Sprečavanjem snižavanja temperature na kritičnu tačku može se obezbediti uspešna zaštita od kasnih prolećnih mrazeva.