Diospyros kaki


Rod Diospyros obuhvata preko 200 subtropskih i tropskih, listopadnih ili zimzelenih žbunova i drveća od kojih većina ima jestive plodove. Naziv ovoga roda ima latinsko poreklo i može se prevesti kao voće bogova. Poreklom je iz Kine, gde se gaji više od 2000 godina. U Indo-Malajskom regionu postoji mnogo vrsta ovoga roda, a kao voće gaji se u mnogim zemljama (Kina, Japan, Koreja, južni deo bivšeg SSSR-a, Iran, Izrael, Grčka, Turska, Italija, Španija, Brazil, Meksiko, Australija, Novi Zeland).


Diospyros kaki naraste 5-10 m, listopadno je drvo, dugovečno. U Kini postoje primerci starosti 400 - 500 godina. Listovi su jajoliko izduženi, dužine 8-12 cm i širine 4-6 cm, sa naličja bledo zeleni, a sa lica tamnije zeleni, u jesen dobijaju crvenkastu boju. Cvetovi su u pazuhu listova na kratkim drškama, ženski cvetovi su krupni i pojedinačni, sa 4-delnom krunicom bele ili belo-žute boje, a muški sitni i u grupama. Postoje jednodomi i dvodomi varijeteti (stabla sa muškim i ženskim cvetovima na jednoj biljci ili odvojene biljke samo sa ženskim ili muškim cvetovima). Plodovi su slični jabukama ili paradajzu, 80-500 grama, tamno žuti ili narandžasti, jestivi, sa tankom i sjajnom pokožicom, pepeljastom prevlakom i sa 1-8 semenki. Biljke na kojima ženski cvetovi nisu oplođeni daju plodove bez semena (partenogeneza). Sazreva u jesen, a bere se nakon prvih mrazeva. Plodovi su bogati beta karotinom (provitamin A) i taninom koji daje opor ukus nedozrelim plodovima.




Uzgoj


Biljke zahtevaju dosta vlage u zemljištu, pa se preporučuje zalivanje svaki drugi dan, posebno mladih stabala (godišnja suma padavina 900-1200 mm).

Izdržavaju hladnoću od -15 do -18 stepeni, ali im smeta hladan vetar i prevlažno zemljište u toku zime za razliku od Diospyros lotus koje izdržavaju temperature do -20 i -25 stepeni.


Seme se seje odmah nakon vađenja iz ploda, na dubinu 1-2 cm. Nakon nicanja treba odstraniti semenjaču koju biljka iznosi iznad površine zemlje kako bi se ponik mogao dalje razvijati. Mlade biljke brzo rastu i treba ih presađivati kako bi koren mogao da se normalno razvija. Na željenoj visini treba odstraniti vrh biljke kako bi se formirala krošnja.
Voli sunčana mesta zaštićena od vetra i prihranu svake dve nedelje. Zimi biljku držati na prohladnom mestu (oko 5 stepeni), održavati vlažnost supstrata i orošavati biljke. Pri starosti 2-3 godine u toplijim krajevima može se saditi na zaštićeno mesto u bašti. Prvo cvetanje je nakon 5-7 godina.



Snažna voćka dekorativna izgleda ima lepe, velike, sjajne i kožnate listove, te velike lepe cvetove iz kojih se razviju plodovi veličine jabuke. Razmnožava se semenom, u novije vreme kalemljenjem, reznicama u proleće ili kontejnerskim sadnicama koje omogućavaju sadnju tokom cele godine. Izraziti je heliofit koji dobro podnosi hladnoću, pa ga temperature od -17 do -20°S neće uništiti, za razliku od masline, smokve ili nara.


Budući da plodovi kasno dozrevaju potrebno je prilikom sadnje odabrati pogodnu poziciju za biljku, na južnijoj strani i zaštićenoj od vetra. Voli dosta vlage pa je biljku potrebno navodnjavati, a prinos će biti veći i plodovi krupniji i sočniji. Traže duboka i vodopropusna zemljišta, bogata hranjivim materijama. Danas postoji velik broj sorata i klonova, pa je za komercijalno podizanje zasada veoma važno odabrati pravu sortu. Postoje sorte s različitom obojenosti mesa ploda, različitim oblikom plodova, a u novije vrijeme dobijen je velik broj sorti čiji se plodovi mogu jesti u momentu berbe. Stare sorte nisu jestive u trenutku branja zbog adstringentnog delovanja i tanina, čiju razgradnju treba čekati i po nekoliko nedelja nakon berbe.


Plodovi kakija teže 200-500 grama, a sadrže oko 16 % šećera, organske kiseline, tanin, minerale i vitamine, a posebno vitamin C. Preporučuje se kao energetski bogata hrana u slučaju slabosti organizmai kod stimulisanja varenja(zatvora). Koristi se i kao antibaktericidno sredstvo kod gastroenteritisa (zapaljenje želuca i tankog creva), posebno kod dece, kod dispepsija (poremećaja u varenju hrane) i kod crevnih upala. Posebno je dobar kao sredstvo za jačanje nervnog sistema i aktivnosti jetre.


Ako polodovi kakija još nisu ugnjileli, najbolje je staviti ih u najlon kesu u toploj prostoriji. Valja pričekati da omekšaju, a to se vidi po njihovoj mekoći mesa i prozirnoj pokožici. Pokožica se zatim oljušti, a plod se jede kašičicom sa ili bez šećera. Iz ploda se može iscediti sok ili se dodaje voćnim salatama, sladoledima i sl. Mogu se pripremiti i sirupi, kolači, džemovi i dr. pa ih i prehrambena industrija sve više koristi, a dijabetičari hvale.


Za odstranjivanje oporog ukusa plodovi se mogu zamrznuti i nakon njihovog odmrzavanja nestaje oporost. Japanska jabuka ima dva puta više voćnih vlakana i neophodnih mikroelemenata od jabuke. Bogata je antioksidantima, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom i gvožđem, vitaminima A, C i P. U narodnoj medicini koristi se za ublažavanje želudačnih tegoba, jača kardiovaskularni sistem i srčani mišić, umirujuće deluje na nervni sistem, ima baktericidno svojstvo, koristi se za ispiranje grla, umirenje kašlja i u kozmetičke svrhe.


Ne napadaju je štetočine.




Kocić Svetlana, dipl.ing.voć. i vin.