U zavisnosti od toga ko je prenosilac cvetnog praha, cvetnice se mogu podeliti na one koje se oprašuju insektima (entomofilne), vetrom (anemofilne), pticama (ornitofilne) i vodom (hidrofilne). Najveći deo cvetnica oprašuju insekti. Utvrđeno je da su insekti najsigurniji oprašivači. Medonosna pčela (Apis mellifera) najvažniji je oprašivač među insektima. U poređenju sa drugim insektima, pčela oprašuje 80-85 % bilja više, pa je i njen doprinos u proizvodnji zato velik.


U lošijim klimatskim prilikama za vreme cvatnje (niže temperature), kada medonosna pčela ne leti, važni su i drugi insekti, npr. bumbar (Bombus pratorum) i solitarne pčele (Osmia rufa, Osmia cornuta).


Pčela je građom i oblikom prilagođena skupljanju cvetnog polena i nektara. Cvetovi, iako različiti veličinom i građom, oblikom su prilagođeni prenosiocima cvetnog praha. Tako je i telo pčele medarice prilagođeno obliku cveta.


Telo pčele prekriveno je dlačicama, na koje se lepe zrnca cvetnog praha. Zadnji par nogu, na četvrtom članku ima udubljenja (korpice) obrubljene dlačicama, u koje skuplja cvetni prah.


Svaka biljna vrsta ima specifičnu boju, veličinu i oblik cvetnog praha. Količina hranjivih materija u cvetnom prahu različita je i zavisi od vrste bilja. Budući da je cvetni prah sastavni deo hrane pčelinjega legla, pčele ga instiktivno skupljaju kada uslovi to dopuštaju pa su uvek u akciji oprašivanja.


Pčelinja društva medonosnih pčela, u zemljama s razvijenom poljoprivrednom proizvodnjom, smatraju se jednim od vrlo važnih činilaca u povećanju prinosa raznih poljoprivrednih kultura. Pozitivan uticaj uočen je ne samo kod stranooplodnih, nego i kod samooplodnih poljoprivrednih kultura, a posobno kod triploidnih (same po sebi neplodne) vrsta.


Opseg leta pčele obuhvata polukrug od 3 km, a na izrazito bogatim pašama zabeleženo je da su pčele letele i do 7 km. Da bi skupila 20-25 mg cvetnoga praha, koliko prosečno donosi u košnicu, pčela mora posetiti od nekoliko desetina do nekoliko stotina cvetova. U toj količini cvetova ima između 3 000 000 i 4 000 000 cvetnih zrnaca. Kada odloži tovar praha i izađe iz košnice, na sebi ima prosečno 5000 zrnaca cvetnoga praha.



Pri skupljanju nektara ili cvetnog praha posećuje samo jednu vrstu biljaka, pa na taj način prenosi cvetni prah po istoj vrsti, čime se osigurava uspešnost oprašivanja.


Neke voćne vrste, poput kruške, nisu atraktivne pa ih pčele nerado posećuju. Zbog toga osmišljena je posebna tehnika, odnosno dresura pčela. Dresurom se pčele potstiču na znatnije posećivanje cveta kruške, a samim tim i na bolje oprašivanje.


Broj društava za kvalitetno oprašivanje zavisi od voćne vrste i kreće se, za jabuku, višnju, trešnju i šljivu 3 društva po ha, a za krušku 6 društava po ha. Košnice treba postaviti u grupama po 2-3 unutar voćnjaka ili što bliže voćnjaku, jer sa udaljenošću košnica od voćnjaka prinos znatno opada (slika 1.).










Udaljenost košnica od voćnjaka u direktnoj je vezi s prinosom


Medonosne pčele, bumbari i solitarne pčele pridonose uspešnom oprašivanju jer samo oplođena semenka proizvodi dovoljnu količinu hormona rasta koji povećava kvalitet i kvantitet proizvedenog voća.

Američki i skandinavski pčelari ostvaruju veći prihod od usluga oprašivanja, nego od proizvodnje meda, cvetnog praha i drugih pčelinjih proizvoda. I među našim voćarima koji imaju znatniju proizvodnju postoji interes za saradnju sa pčelarima, radi dobijanja zdravijih i kvalitetnijih plodova voća.




Bernard Bokšić, dipl. ing. agr.