Predanje tvrdi kako su ga iz Azije, gde su stabla rasla u izobilju, doneli rimski vojnici. Vrlo brzo nakon toga, na ulicama Rima mogli su se kupiti pečeni kesteni. Baš kao danas na ulicama naših gradova. Međutim, da Rimljani posebno vole kestene, svedoci su svi turisti koji prođu kroz ovaj "večni grad" jer se tamo na brojnim trgovima kesteni peku tokom celog leta. Reč je o kestenima čuvanim u posebnim hladnjačama. Ali, naši "domaći kesteni" su svojom kvalitetom daleko ispred italijanskih.


S druge strane, svi oni koji su imali priliku prošetati gradskim parkovima i drvoredima u rano proleće mogli su uživati (osim u lipama i platanima) i u lepim belim ili crvenkastim svećnjacima, kojima su ukrašena stabla kestena. U jesen sa istih tih stabala padaju crvenosmeđi, sjajni, glatki plodovi kestena. No plodovi ovog kestena nisu jestivi, premda se zbog svojih lekovitih svojstava koriste u farmaceutskoj industriji pri pripremi raznih lekova. Stoga se u lekovite svrhe tokom proleća skupljaju pupoljci, cvet i kora, a tek u jesen plodovi. Od tih plodova se pripremaju lekovi za kožne bolesti, proširenje vena, hemoroida i drugih bolesti krvnih sudova.


Nasuprot parkovskom kestenu, koji se sadi i uzgaja u gradovima, plodovi kestena koji raste samoniklo u šumi, su jestivi. Inače, kesten je toploljubivo drvo, te najbolje uspeva u toplijim predelima, iako ga ima gotovo u celoj srednjoj Evropi. Međutim, stabla kestena nalaze se posvuda u mešovitim šumama, a poznaju se po visokim (i do 30 m), uskim krošnjama s dugim,uskim, sitno nazubljenim listovima, svetlozelene boje. Osim toga, malo je poznato kako je kesten u cvatu odlična hrana za pčele, a med od kestena je posebno cenjen


U tradiciji pojedinih naših krajeva, koji su inače staništa pitomoga kestena, plod od davnina služi za hranu ljudima kuvan ili pečen, ili za tov svinja pred jesenje klanje. U poslednje vreme kesten je vrlo tražena sirovina konditorske industrije u svetu, a i kod nas za pripremanje poslastica.



Štetočine kestena

Među nekoliko vrsta štetočina koji prave štetu na kestenu posebno se ističe kestenova pipa Curculio elephas i kestenovi savijači Cydia splendana i Cydia fagiglandana. Sve ove štetočine prave štetu na plodu, a procenat oštećenih plodova može biti dosta velik. Izazivaju tzv. crvljivost plodova kestena.


Larva Cydia fagiglandana








Larva Cydia splendana









Imago Curculio elephas









JOŠ NEŠTO O KESTENU

Plod kestena visoke je energetske vrednosti i ima veliki ekonomski značaj. Glavni sastojak ploda kestena je skrob 44%, belančevine 4 %, masti 2 % i šećer. Energetska vrednost ploda kestena u 100 grama je 878 kJ (215 kcal). U plodu ima eskulina, sterola, kvercitina, kumiranskih derivata. Od vitamina bogat je vitaminima grupe B, vitaminom A, a ima malo i vitamina C. Od minerala bogat je kalijumom i fosforom, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar, mangan.





Svetlana Kocić dipl.inž.voćarstva