Ovo je veoma važna pomotehnička mera, koja ima za cilj ostvarivanje redovnih i stabilnih prinosa uz istovremeno postizanje visokog kvaliteta plodova. Sastoji se iz više operacija koje se mogu svesti pod regulisanje rodnosti jagode, i to:

- uklanjanje starog lišća,
- zakidanje stolona,
- uklanjanje cvasti i
- rezidba bokora.


Uklanjanje starog lišća u zasadu jagode se obavlja u dva navrata i to u proleće pre kretanja vegetacije i posle berbe. Uklanjanje starog lišća u proleće se izvodi neposredno pred kretanje vegetacije. Termin izvođenja ove mere se može uskladiti sa vremenom kada se želi početi sa berbom jagoda. Od momenta kada se završi ova mera za 75 dana ( oko dva ipo meseca), pristižu i prvi plodovi za berbu. Ukoliko postoji opasnost da kasni prolećni mrazevi ili slana napravi štetu u zasadu, nakon uklanjanja starog lišća, jagodu bi bilo poželjno prekriti agrotekstilom.


Izvođenje ove mere je krajnje jednostavno. U jednoj ruci se pokupe svi stari listovi, i ispod šake, oštrim makazama se preseku lisne drške starih listova. Pri rezidbi, treba voditi računa da se ne ošteti centralno stablo ili pupoljak. Nakon obavljene rezidbe, odbačeno staro lišće treba izneti iz jagodnjaka i spaliti u cilju sprečavanja pojave bolesti u zasadu. Uklanjanje starog lišća potrebno je uraditi i nakon izvršene berbe. Obavlja se na isti način kao i u proleće a na ovaj način se podstiče obnavljanje bokora.


Zakidanje stolona takođe spada u neophodne mere kako bi se obezbedio kontinuitet prinosa, kvaliteta plodova i optimalan razvoj bokora. U zavisnosti od sorte i njene bujnosti kao i klimatskih činilaca zakidanje stolona se izvodi 3-4 puta u toku vegetacije. Uklanjanje stolona doprinosi boljem razvoju matične biljke, kao i povećanju prinosa koji može biti i do 50%. Stolone je najbolje uklanjati kada dostignu porast od 10-15 cm. Uklanjaju se ručno oštrim makazama ili nožem. Ne treba ih čupati jer se na taj način može oštetiti matična biljka. U zasadima jagoda koje se gaje na otvorenom, bez malč folije, uklanjanje stolona se može izvesti mehanizovano, prilikom međuredne obrade, dok se u zasadima podignutim na malč foliji uklanjanje stolona mora vršiti isključivo ručno, jer bi se u suprotnom uništila folija.



Uklanjanje cvetova obavlja se nakon berbe, ukoliko u zasadu ne želimo jesenji rod. Pošto se u našim uslovima jagode sade krajem jula ili početkom septembra, prve cvetove je potrebno ukloniti kako bi se bokor dobro razvio i u sledećoj godini dao optimalan rod. Izostankom ove mere bokor se slabije razvija a samim tim produktivnost zasada se smanjuje. Na ovaj način se obezbeđuje jačanju bokora sa čime se naredne
godine rod može povećati i do 30%. Ukoliko se cvetovi ne uklanjaju, tokom jeseni će se razviti plodovi koji su sitniji u odnosu na sortu, čiji je kvalitet lošiji a dozrevanje kasnije. Uklonjene cvetove treba skupiti, izneti iz jagodnjaka i spaliti.


Rezidba bokora je mera koja se u praksi retko primenjuje. Moguće je njeno izvođenje na manjim površinama. Pošto zahteva mnogo radne snage a izvodi se isključivo ručno, na većim površinama nije isplativo njeno sprovođenje. Sastoji se u uklanjanju novih bočnih prirasta oštrim nožem, pri čemu treba voditi računa da ne dođe do oštećenja bokora. Ovom merom se sprečava formiranje i razvoj većeg broja cvasti koje su slabo diferencirane. Ovakve cvasti daju veliki broj sitnijih plodova lošeg kvaliteta, što se rezidbom bokora sprečava. Rezidba bokora sa izvodi neposredno nakon uklanjanja starog lišća u proleće.




Rajko Grozdanić, dipl. inž.polj.