Mnogi od vas imali su prilike da se sretnu sa jabukama čija je površina presvučena tankim slojem voska. Siguran sam da se većina vas tom prilikom zapitala koliko su takvi plodovi sigurni za jelo. Kako bi se upoznali sa činjenicama vezanim za primenu voska na plodovima voća i povrća i dali odgovor na ovo pitanje, potrebno je razjasniti više aspekata ove mere. Zato, krenimo redom…



Razlozi za primenu voska

Pre svega, treba napomenuti da plodovi na površini prirodno formiraju sloj voska koji ima zaštitnu ulogu. Kod nekih sorti ovaj sloj tokom čuvanja postaje jako izražen (npr. Jonagold, Jonagored, Greni smit). Obzirom da se prilikom pakovanja, najčešće obavlja i pranje plodva, taj prirodni sloj voska se u manjoj ili većoj meri ukloni. Samim tim, mera nanošenja voska na plodove predstavlja na neki način, nadoknađivanje tog prirodnog sloja voska. Dakle, vosak ima višestruku ulogu u zaštiti ploda od propadanja. Osim toga, trgovci ga često primenjuju jer daje plodovima lepši i privlačniji izgled.



Pre svega on umanjuje gubitak vode iz ploda. Kod plodova koji nisu presvučeni voskom, dolazi do odavanja vode kroz pokožicu. Može se reći da se već pri gubitku oko 5 % vode iz ploda na njegovoj površini mogu uočiti negativne promene koje ukazuju na dehidraciju. Gubitak vlage iz mesa ploda utiče negativno na njegov kvalitet. Ovo se pre svega uočava kroz gubitak čvrstine, sočnosti i karakteristične arome plodova i pojavi tzv. brašnjavosti mesa. Primena tankog sloja voska može smanjiti gubitak težine usled odavanja vode za 30-40 % i time produžava trajašnost plodova (shelf life). Osim opadanja kvaliteta, ne smemo zanemariti ni činjenicu da gubitkom vode iz ploda dolazi do smanjenja njegove mase, što predstavlja finansijski gubitak jer se voćem i povrćem najčešće trguje na kilograme.


Osim redukcije gubitka vode, vosak predstavlja prepreku za razvoj gljivičnih i bakterijskih patogena na površini plodova koji bi mogli uzrokovati njihovo ubrzano propadanje. Naime, za razvoj gljiva i bakterija potrebno je prisustvo vlage na površini ploda kako bi se mogli razmnožavati. Obzirom da vosak predstavlja hidrofobnu povrsinu, plodovi ne predstavljaju pogodnu podlogu za razvoj patogena. Samim tim, umanjuje se mogućnost propadanja plodova iz ovog razloga.


Poznato je da se unutar plodova, i nakon berbe, nastavljaju metabolički procesi koji na kraju dovode do propadanja plodova. Za ove procese potrebno je da plodovi usvajaju kiseonik a oslobađaju ugljen dioksid. Tanak sloj voska umanjuje ili u potpunosti zaustavlja ova dva procesa i unutar ploda stvara izmenjenu atmosferu. Konkretno unutar ploda dolazi do nakupljanja ugljen dioksida, čime se usporava metabolizam plodova, što posredno utiče na produžetak perioda tokom kojeg plodovi zadržavaju svoje dobre osobine.


Svi plodovi su manje ili više osetljivi na oštećenja od izmrzavanja u čuvanju. Temperature na kojima će doći do oštećenja zavise do mnogo faktora ali se ukratko može reći da predstavljaju karakteristiku vrste i sorte. Primena voska, smanjuje opasnost od izmrzavanja i omogućava skladištenje na nešto nižim temperaturama nego što je to slučaj sa plodovima koji nisu presvučeni voskom.


Ne smemo zanemariti ni da plodovi koji su tretirani voskom imaju lepši izlged i samim tim su atraktivniji za kupce, što u nekim slučajevima može biti od značaja za prodaju.



Loše strane primene voska


Neadekvatna primena voska može dovesti do pojave ožegotina na površini plodova. Obzirom da se plodovi tretiraju vrućim voskom, previsoka temperatura ili preduga izloženost ugrejanom vosku može izazvati oštećenja pokožice pa čak i unutrašnjeg tkiva ploda.


Kao što smo već pomenuli vosak sprečava otpuštanje ugljendioksida i usvajanje kiseonika. Iako ova pojava ima pozitivne efekte po pitanju trajašnosti plodova, ona može biti i štetna ukoliko se razmena gasova u potpunosti zaustavi i dođe do tzv. anaerobnog disanja unutar ploda. Ovakav proces dovodi do umanjenja kvaliteta plodova, a u drastičnijem obliku i do unutrašnjeg propadanja plodova.


Osim gore nabrojanih loših strana korišćenja voska, treba pomenuti i još neke. Pre svega, usled primene voska, povećava cena plodova. Ukoliko se aplikacija voska ne odradi na pravilan način može pojave ružnih beličastih fleka na plodovima. Takođe, neki ljudi kao zamerku stavljaju i preterano veštački izgled sjajnih uglancanih plodova.



Kako prepoznati plodove tretirane voskom


Relativno je lako uočiti vosak na površini plodova. Pre svega obratite pažnju na izgled plodova. Izražen sjaj na plodovima jabuke ukazivati na postojanje voska na površini. Jedan od najsigurnijih načina da proverite da li su jabuke voskirane je da noktom lagano zagrebete po pokožici. Ukoliko se vosak nalazi na površini ploda lako ćete ga uočiti na mestu grebanja. Takođe, ukoliko protrljate plod dlanovima voskirane plodove, oni će ostaviti beličasti trag na vašoj koži a takođe neće biti tako glatki kao plodovi bez voska i imaćete utisak da je površina jabuke masna


Postoji više načina da uklonite vosak sa jabuka. Pre svega možete oprati jabuke u mlakoj vodi, ovo će istovremeno pomoći i uklanjanju ostalih prljavština sa ploda. Drugi način je da koristite vodu i mekanu četku kojom ćete detaljno oprati podove. Svakako vodite računa da četka koju koristite ne oštećuje plodove.Rastvor sirćeta vam može pomoći u uklanjanju voska ili jednostavno možete koristiti krpicu na koju ćete staviti nekoliko kapi sirćeta da skinete vosak. Ukoliko želite da koristite rastvor sirćeta, pogledajte tekst u kojem sam govorio o pranju voća i povrća.

Jedan od načina je svakako i da oljuštite plodove. Međutim, u tom slučaju zajedno sa voskom uklonićete i pokožicu ploda.



Da li su ovakvi plodovi bezbedni za jelo?


Vosak koji se koristi za presvlačenje plodova jeste prirodnog porekla i jestiv je i neškodljiv za ljude. Samim tim predviđeno je da u tom slučaju vosak bude pojeden zajedno sa plodom. Vrstu voska koja se primenjuje određuju državne ustanove koje su zadužene za bezbednost hrane. Voskovi koji se koriste u ovom slučaju uglavnom su prirodnog porekla (životinjskog ili biljnog) ili se eventualno radi o bezopasnim mineralnim ili sintetičkim vrstama voskova.


Takođe, mnoge države propisuju da na deklaraciji proizvoda mora biti naznačeno da su plodovi tretirani voskom i da li je isti jestiv. Dakle, možemo reći da vosak na plodovima ne bi smeo da bude opasan po ljudsko zdravlje.


Međutim, pošto nikada ne možete biti sigurni da li je neki neodgovorni proizvođač ili trgovac umesto jestivih, koristio nedozvoljene preparate na bazi voska nije na odmet izbegavati ili detaljno prati plodove pre upotrebe.


Osim jabuka, postoji još čitav niz vrsta voća i povrća čija se površina prekriva voskom iz istih razloga koje smo već naveli. Od ostalih vrsta možemo pomenuti: avokado, citruse, paprike, paradajz, krastavac, dinje, i mnoge druge.






Tekst preuzet sa http://agroavantura.wordpress.com/