Sibirska borovnica je danas jedna od najatraktivnijih vrsta jagodastog voća i smatra se dobrom zamenom za visokožbunastu američku borovnicu jer joj uzgoj ne zahteva kiselo zemljište. Iako nosi naziv borovnica , botanički ona nije borovnica, a niti oblikom niti ukusom ne liči borovnici, samo je bojom ploda identična istoj, međutim i pored toga odomaćio se naziv borovnica, sa geografskom odrednicom- sibirska ili ruska ili kamčatska.



Biljke sibirske borovnice su dugogodišnji listopadni grmovi ( 25-30 godina) koji u kultivaciji rastu 1,5-1,8 metara u visinu i metar u širinu. Biljke su ekstremo izdržljive na hladnoću (do -45°S) a otvoreni cvetovi mogu podneti -7°S. Sibirska borovnica nije samooplodna biljka pa u zasadu mora biti oprašivača. Cveta već u martu a plodovi sazrevaju veoma rano, krajem maja. Plod je izdužena plavoljibičasta bobica promera 0,5-1,0cm, dužine 2-3cm, slatko kiselog ukusa i može se konzumirati sveže ubran ili se prerađivati u džemove, sokove i sl.


Najveća vrednost i atraktivnost sibirske borovnice se ogleda u njenim lekovitim svojstvima koje su potvrdile mnoge zdravstvene studije izvedene u predhodnih nekoliko godina. Dokazano je da su plodovi sibirske borovnice bogati vitaminima C i B, sadrže beta karoten, visok nivo antocijana, proantocijanidina i predstavljaju prirodni izvor antioksidanasa.




Sneška Novković