Pored maline, koja je od jagodastog voća najzastupljenija kod nas, postoji velika opravdanost i za podizanje zasada crne ribizle. Za uzgoj ribizle postoje povoljni zemljišni i klimatski uslovi, kao i siguran plasman i povoljne cene za plod ribizle. Interes za uzgoj crne ribizle je u usponu, deficitarna je voćna vrsta, velike su joj šanse u izvozu.


Razlog za to je što je crna ribizla veoma korisna u ishrani čoveka, kao hrana i kao lek. Bogata je šećerom, vitaminima, mineralnim materijama. Veoma je bogata i bojenim materijama (antocijanima) kako u mesu tako i pokožici ploda, zbog čega je jak antioksidans. Zahvaljujući tome je njena upotreba u ishrani veoma jaka preventiva za sprečavanje pojave karcinoma, po nekim ispitivanjima i za zaustavljanje daljeg širenja ove bolesti u njenom začetku.


Za gajenje joj najviše odgovaraju dublja, plodna,rastresita zemljišta. Praktično zemljišta pogodna za gajenje krompira i maline su pogodna i za ribizlu. U svakom slučaju treba izbegavati teška, posebno zemljišta koja su sklona zabarivanju.Pre podizanja zasada parcelu osloboditi od rizomskih korova.Posle oranja izvršiti razmeravanje radi obeležavanja međureda, koji treba da je 2,5-3 m. Potom se dobro zgoreli stajnjak rasturi pored kanapa u širini od oko 1,5 m, zatim se duboko frezerom unese u zemljište. Sadnju je najlakše obaviti u otvorenu brazdu,u koju se unese NPK đubrivo u količini kao za intenzivnije đubrenje krompira sredinom trake pođubrene stajnjakom, u rednom rastojanju 1,2-1,5m.


Za uzgoj crne ribizle odgovara nadmorska visina od 400 – 800m. Pri podizanju zasada obavezno izbegavati mrazišta, uske doline pored potoka i rečica. To je potrebno zbog ranog cvetanja crne ribizle i rizika izmrzavanja otvorenih cvetova i mladih plodića.


Količina padavina od oko 750 mm godišnje, od čega približno ista količina tokom zimskog i vegetacionog perioda je najčešće dovoljna za uzgoj ribizle bez navodnjavanja. Ukoliko dođe do pojave dužeg sušnog perioda, pogotovu u vreme porasta ploda poželjno je navodnjavanje zbog većeg prinosa i boljeg kvaliteta ploda.



Crna ribizla se uzgaja najčešće u sistemu žbunova. U jednom žbunu poželjno je da ima ukupno 12 izdanaka, od čega po 3 izdanka starosti po jednu, dve, tri i četiri godine. Naime svake godine od sadnje ribizle se ostavlja po 3 novo izbila izdanka, pravilno raspoređena, ostali jednogodišnji se uklanjaju. Pun razvoj žbuna se postiže u četvrtoj godini od sadnje, kada počinje i pun rod ribizle.U kasnijem uzgoju se uklanjaju izdanci stari 4 godine, a ponovo se ostavljaju 3 jednogodišnja izdanka.


Prinos ribizle po žbunu u punom rodu je 5-7 kg, što je oko 10-12 t/ha. Životni vek ribizle je oko 20-25 godina.


Posebno je važno za proizvođače da je ribizla u poređenju sa malinom daleko manje zahtevna za radnom snagom, kao i da su troškovi podizanja zasada 3-4 puta manji nego kod maline. Posebno je značajan momenat berbe plodova. Naime, berba plodova se može obavljati u 1-2 navrata, a ne u 15-17 berbi kao kod maline. Takođe je značajna činjenica da proizvođač bira kada će brati ribizlu u punoj zreobi, te da berbu može odložiti i 7-8 dana a da pri tom nema opadanja plodova i umanjenja prinosa.


Prema zvaničnim kalkulacijama pri uzgoju ribizle ostvaruje se čist dohodak od oko 25 euro centi po kilogramu. Zahvaljujući svemu tome, kao i ceni ploda crne ribizle, sigurnom plasmanu, u celosti se za sada izvozi u smrznutom obliku u koktelu sa malinom i šumskom borovnicom, ribizla zavređuje pažnju naših proizvođača, te je treba uvesti u širu proizvodnju.




Joković Petar, dipl. Ing