Šumska jagoda (Fragaria vesca) je veoma cenjena vrsta voća, izuzetnih hranljivih i lekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena. Proizvodi od šumske jagode su deficitarni kako na domaćem tako i na ino tržištu. Šumska jagoda najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, propusnim i humusnim zemljištima (sa više od 4% humusa). Reakcija zemljišta treba da bude blago kisela, sa optimalnom pH vrednosti od 5,0 do 6,5.
Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje šumske jagode su brdsko-planinska područja preko 500m n.v. odnosno područja gde prirodno vegetiraju divlji predstavnici šumske jagode. Za zasnivanje zasada šumske jagode potrebno je koristiti otvorene i blago nagnute terene (2-5°) sa ciljem sprečavanja spiranja zemljišta, akumulacije hladnog vazduha i suvišne vode.
Jedna od najkvalitetnijih i najotpornijih sorti šumske jagode je Regina koja je poreklom sa Alpa. Više od 100 godina veliki broj selekcionera je radilo na njenom usavršavanju i sada predstavlja standard i osnovu u proizvodnji šumske jagode u Evropi. Proizvodnja je zastupljena u Španiji, Italiji, Poljskoj, Engleskoji Francuskoj ali isključivo kao sveža za lokalno tržište.
Sadi se kao zelena kontejnerska sadnica počev od februara pa čak do novembra meseca. Spada u grupu stalnorađajućih jagoda i daje konstantne prinose čime omogućava višemesečne prihode proizvođačima. Odlikuje se ranim početkom berbe odnosno od maja meseca pa sve do novembra tj. prvih većih mrazeva i snega.
Zasađene tokom leta već nakon 30 dana počinju sa plodonošenjem i stalnim i obilnim prinosima. Poseduje veliku prirodnu otpornost na sve bolesti ali i štetočine naročito na nadmorskim visinama preko 600m pa zahteva minimum zaštite. Ove karakteristike omogućavaju da se lako gaji i da podnosi različite uslove gajenja ali i da se može odlično uzgajati u organskoj proizvodnji. Plodovi su joj atraktivnog izgleda, prijatnog slatko-nakiselog ukusa sa veoma izraženom mirisnom aromom.
Karakteristike stalnorađajuće šumske jagode Regina čine je izuzetno perspektivnom voćnom vrstom koju treba omasoviti u brdsko planinskim predelima koji već imaju tradiciju u gajenju jagodstog voća .
Prof. dr. Mihailo Nikolić "Priručnik za proizvodnju divljih jagoda"
Todorović Magdalena dipl.ing.