Kajsija u našim uslovima može da se sadi u toku zimskog mirovanja od otpadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Jesenja sadnja je bolja od prolećne. Sadnicama koje su posađene u jesen stoji na raspolaganju dovoljna koliočina vlage. Preseci žila u toku zime kalusiraju i na njima se obrazuju apsorcione žilice koje rano u proleće, čim se zemljište zagreje, počinju intenzivno da obavljaju funkciju.


Kajsije koje su posađene u jesen ranije kreću, brže rastu i bolje se razvijaju naredne godine. Ukoliko nismo u mogućnosti da obavimo sadnju u jesen poželjno je da se sadnja obavi što ranije u proleće po mogućstvu do sredine marta. Što je sadnja kasnija dolazi do slabijeg prijema i porasta voćaka. Kasnije posađene sadnice su veoma osetljive na sušu pa ih treba češće zalivati. Prolećna sadnja može biti za preporuku u područjima gde su česti jaki zimski mrazevi (ispod -25°C).



Tehnika sađenja

Pošto se završi fina priprema zemljišta, razmeravanje i obeležavanje mesta za sađenje kao i kopanje jamića pristupa se pripremi sadnica za sadnju. Ukoliko se sadnja obavlja u proleće preporučuje se da se korenovi istrapljenih sadnica potope u vodu (12-24 h) da bi sadnice povratile svežinu.




















Pre sadnje neophodno je izvršiti pregled sadnice i skraćivanje korenovih žila. Neophodno je obaviti detaljnu kontrolu korenovog sistema i nadzemnog dela sadnice. Pri tome treba voditi računa da nema mehaničkih oštećenja ili oštećenja od glodara, da sadnice nisu počele da se suše ili da nisu izmrzle. Sveoštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice treba odstraniti. Ukoliko ima povređenih žila na sadnici potrebno ih je skratiti do zdravog mesta, dok zdrave žile treba skratiti na dužinu od 25-30 cm da bi se osvežili preseci. Žile treba orezivati oštrim voćarskim makazama tako da presek bude gladak i što manji (prav a ne kos).



Poželjno je da se koren sadnica pre sadnje umoči u „kašu“ koja se sastoji od jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode. U vodi treba dodati neki fungicid u cilju denzinfekcije žila.




















U tu svrhu može se koristiti 1% rastvor Benomila ili 0,4% rastvor Cineba. Uloga kaše je veoma značajna pogotovo kod sadnje koja se obavlja u proleće, ona „oblači“ koren prekrivajući ga zemljišnom skramom što omogućava bolji kontakt žila sa okolnom zemljom. Fitohormoni iz sveže balege ubrzavaju deobu ćelija korena i obrazovanje apsorpcionih žilica. Na taj način se poboljšava prijem sadnica.


Pri sadnji je potrebno voditi računa o dubini sadnje. Sadnice treba saditi na istu dubinu na kojoj su bile u rastilu, pri čemu treba voditi računa da spojno mesto sadnice bude iznad nivoa zemljišta. Preduboko posađene sadnice kasnije prorode i slabije rađaju, dok su plitko posađene sadnice osetljive na sušu. Na lakšim zemljištima i na terenima koji su izloženi dejstvu erozije sadnice je poželjno saditi nešto dublje (2-3 cm) nego što su bile u rastilu. Prilikom sadnje žile sadnica treba zrakasto rasporediti, posle čega se koren prekrije sitnom i plodnom zemljom. Sadnica se prilikom sadnje povremeno protresa da sitna zemlja uđe između žila. Kada se žile prekriju sitnom zemljom debljine 5-10 cm vrši se gaženje oko sadnice da bi se uspostavio što bolji kontakt sadnice i zemlje, nakon toga se dodaje stajnjak 5-10 kg po sadnici koji se izmeša sa tankim slojem zemlje, a u jame se dodaje i po 100 g kompleksnog mineralnog NPK đubriva formulacije 8:16:24 ili đubriva slične formulacije.


Neposredno po završenoj sadnji treba izvršiti zalivanje sa 10-15 litara vode po sadnici. Ukoliko zasad nije ograđen mogu se staviti plastične mrežice oko sadnica da bi se izbegla oštećenja od glodara.




Suzana Jerkić dipl. ing. poljoprivrede – smer voćarstvo i vinogradarstvo