Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod većine drugin voćnih vrsta. Ona donosi rod na letorastima iz prethodne vegetacije, a počinje da rađa druge godine posle sadnje. Žbun treba da čini 6 do 8 glavnih grana, od kojih 2 do 3 imaju 3 do 4 godine a ostale su mlađe. One treba da su obrasle rodnim grančicama dužine ne manje od 30cm. Pored toga žbun treba da ima 3 do 5 jakih izbojaka iz zemlje i da je dobro osvetljen.


Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi su na bujnim letorastima. Pošto većina sorti imaju sklonost da prerode, nameće se potreba uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe. Kod sorata sa tendencijom poleganja bočnih izdanaka nameće se njihovo uklanjanje ili prekraćivanje, dok je kod sorata sa vertikalnim izdancima potrebno proređivanje rodnih grana unutar žbuna. Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna.


Jaka rezidba koja se sastoji u uklanjanju sitnih rodnih grančica, uklanjanju pojedinih izdanaka žbuna i jakom prekraćivanju izdanaka dovodi do znatnog smanjenja prinosa, povećanja krupnoće ploda i ranijeg zrenja. Ukoliko se želi kasnije zrenje plodova, rezidbu treba svesti na najmanju meru. Oštra rezidba borovnice obično se ne preporučuje, osim u slučajevima jače regeneracije i obnavljanja žbunova.


Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veći prinos, pa je zbog toga treba slabije orezati. Njima trteba obezbediti dovoljne količine vode u toku perioda vegetacije. Jača rezidba sprovodi se kod slabijih žbunova, na lošijim zemljištima sa deficitom hrane i vlage.



Sa rezidbom treba početi tek u četvrtoj godini posle sadnje, kada se uklanjaju zakržljale grane pri
osnovi žbuna. U petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Rezidbu treba što više reducirati na nekoliko jačih rezova u cilju uštede radne snage pri čemu se sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bočne grane.


Povijene bočne izdanke takođe treba uklanjati. Potrebno je često vršiti smanjenje rodnog potencijala na 3-5 rodnih pupoljaka po grani. Jačina rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po grančici, što zavisi od uslova gajenja i sorte. Rezidbu treba obavljati posle prestanka opasnosti od poznih prolećnih mrazeva. U principu rezidba se može izvršiti u svako doba posle opadanja lišća, međutim ona se u našim agroekološkim uslovima najčešće obavlja krajem zime i početkom proleća kada se može proceniti broj rodnih pupoljaka.


Zelena (letnja) rezidba izvodi se odmah po berbi da bi se podstakao porast jednogodišnjih letorasta i bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Svodi se na proređivanje prekobrojnih rodnih grančica da žbun u narednoj godini ne bi prerodio ili na pinciranje vrhova radi pospešivanja bočnog grananja




Mr Nebojša Mladenović, dipl. ing.