U Srbiji ima 1.966.000 stabala oraha koja daju prosečan rod od 24.000 tona godišnje, ali to nije ni polovina potreba u zemlji koja, kako kaže dr Rade Miletić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, "ima povoljne agroekološke uslove za intenzivnu proizvodnju ove voćke".


"Prinosi po drvetu od 5,4 do 14,6 kilograma su nedovoljni jer se proizvodnja zasniva na sejancima, stablima generativnog porekla koja rastu spontano u prirodi. Uvoz nije opravdan jer postoje velike mogućnosti za povećanje domaćeg roda. Povrh svega, uzimanjem samo nekoliko oraha dnevno znatno se smanjuje opasnost od srčanih bolesti, a zasadi se uvek višestruko isplate", kaže Miletić za „Politiku”.


On je jedan od vodećih srpskih stručnjaka za ovu voćku i upravo je, sa mr Svetlanom M. Paunović, objavio monografiju pod nazivom „Orah”, u izdanju Instituta. Svedočeći o upotrebnoj vrednosti, autori se pozivaju na najnovija istraživanja američkih stručnjaka (dr Linda Poš, 2011) i dokaze da je jezgro oraha bogato omega-3 masnim kiselinama. Svakodnevnim unošenjem od 30 do 50 grama snižava se holesterol jer mononezasićene masti sprečavaju oksidaciju lošeg (LDL) holesterola i njegovo taloženje u zidovima arterija.


I sa ovakvom proizvodnjom, gde su najbrojniji sejanci sa sitnim plodovima i masom jezgra od 2,9 do 7,8 grama, kao i koštunci i bapci (ornjaši, krupni plodovi sa malim jezgrom), Srbija zauzima peto mesto u Evropi i dvanaesto u svetu. Međutim, Miletić ističe da bi prelaskom na gajenje sortnih oraha naši voćari ostali čestiti jer ova biljka može da rađa i 80 godina i tri puta da nadživi jabučnjak.



"Prvi prihodi od oraha stižu tek posle četiri godine pa je s početka, radi povećanja prihoda, potrebno gajiti uzrodice, recimo kajsije. Za primer o ekonomičnosti proizvodnje, uzeli smo hektar združenog zasada sa 116 sadnica oraha i 348 sadnica kajsije. Materijal, usluge i rad na pripremi zemljišta i sadnji koštaju 4.650 evra a u sledeće četiri godine još 3.750. Ali, troškovi podizanja ovog združenog zasada manji su tri ili tri i po puta nego za jabuke i kruške."


Miletić je izveo računicu i za jedan hektar oraha u monokulturi, sa ukupno 116 stabala i prosečnom cenom od šest evra po kilogramu jezgra. On predviđa da bi taj zasad sortnih oraha tokom 60 godina rađanja vlasniku doneo čistu zaradu od čak 479.214 evra.


"Prve četiri godine bio bi stalno na gubitku, za ukupan iznos od 5.052 evra, ali od pete počinje da zarađuje. Od 10. do 60. godine starosti računam na prinos od 40 kilograma oraha u ljusci po stablu, odnosno 4.640 na hektaru. Čisto jezgro je upola lakše i njegova vrednost iznosi 13.920, dok troškovi proizvodnje dostižu 4.500 evra godišnje. To znači da bi tokom pola stoleća svake godine dobitak na jednom hektaru oraha bio po 9.420 evra.“


Deo takve dobiti, razume se, vraćao bi se u voćnjak, ulaganjem u savremene mašine, kao što to čine Italijani. Kod njih se primenjuju mašinski tresači i usisivači koji kupe orahe, krckalice i kalibratori.


Orah ne zahteva mnogo vode a pre berbe dovoljna su samo dva ili tri prskanja preparatima, što ovu voćku čini pogodnom za gajenje na većim plantažama i s malim brojem radnika. U središnjoj Srbiji, ističe Miletić, trenutno je najveća u okolini Aranđelovca, na deset hektara, sa sortama rasna i šeinovo, a u Homolju je u planu plantaža oraha na 30 hektara.





Gvozden Otašević


Tekst preuzet sa https://www.politika.rs/