Program mera u redovnoj proizvodnji treba da doprinese posti­zanju maksimalnih prinosa dobrog kvaliteta lešnika, i to svake godine. To se postiže preko niza zahvata od kojih su najvažniji: rezidba, održavanje zemljišta, mineralna ishrana, navodnjavanje, i zaštita od bolesti i štetočina.



REZIDBA LESKE


Rezidba leske kao regulator rodnosti tek u poslednje vreme dobija svoj puni značaj. Iako je lešnik voćka koja se odavno uzgaja, ipak se rezidba kod ove voćke tek nedavno počela primenjivati. Prolazila je kroz faze od one kad se mislilo da lesku ne treba orezivati, pa dalje, do povremenog proređivanja grma, zatim prikraćivanja debljih grana, ali samo jednog dela, i do njene današnje primene.


Rezidbom se reguliše ravnoteža između vegetativne i generativne aktivnosti. Posle desetak godina od sadnje na stalnom mestu leska postepeno počinje smanjivati vitalnost, što vrlo često dovodi do neredovne rodnosti. Reproduktivni organi nalaze se na jednogodišnjim grančicama i treba preduzeti mere orezivanja čime će se osigurati dovoljan broj i dužina letnjih izdanaka. Prema mnogim au­torima najbolji se prinos postiže u slučajevima kad su grančice duže od 15 cm. Smatra se da je dobra ravnoteža ako je kod stabala starih 7 - 8 godina dužina grančica od 15 do 20 cm, odnosno kod stabala starih 15 - 20 godina - 15 cm, i kod stari­jih od 20 godina 10 cm. Dužina grančica – letnjeg izdanka se uzima kao kriterijum u ocenjivanju vitalnosti stabala u pojedinim periodima.



Leska je heliofit i osvetljenje ima veliki uticaj na prinos. Najviše se cvetnih pupoljaka formira pri vrhu i po periferiji krune, a to su najbolje osvetljeni delovi. Stoga treba pravilno proređivati krunu, a naročito njen unutrašnji deo. Pravilno izvedena rezidba, a to znači dovoljno intenzivna svake godine, doprinosi kontinuiranom porastu letnjih izdanaka oko 15 -20 cm, bolja je oplodnja, veći je prinos i bolji kvalitet plodova. Iz praktičnih razloga se preporučuje re­zidbu izvoditi u fazi cvetanja ženskih cvetova kada se vidi šta je rodno a što nije, pa se neće desiti da se rezidbom smanji prinos.


Rezidba u cilju podmlađivanja izvodi se od 10. do 12. godine. Ovu rezidbu treba sprovoditi postepeno u toku 3 - 4 godine, naročito ako je reč o grmovima koji su formirani od više sadnica. Tehnika podmlađivanja se sastoji u skraćivanju grana na 50 cm od površine.




ODRŽAVANjE ZEMLjIŠTA


Održavanje zemljišta treba prilagoditi svakom konkretnom slu­čaju. Svi se načini mogu koristiti, ali se vodi računa o mehanizovanoj berbi. Najbolje je u tom slučaju jalovi ugar ili održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju. Dobre strane ovog načina su te da gajene biljke nemaju apsolutno nikakvu konkurenciju i maksimalno koriste raspoložive zalihe hrane i vode, u toku proleća zasadi pod jalovim ugarom su manje osetljivi na mrazeve (golo zemljište odaje više toplote nego pokriveno)...i to bi bile prednosti, a mana je daleko više: visoki troškovi (mašine, gorivo, herbicidi), u kišno vreme praktično je nemoguće ući u zasade radi sprovođenja zaštite, narušava se struktura zemljišta (zemljište se lako sabija) i uništava se prekopotrebna mikroflora i fauna zemljišta koja ustvari i čini zemljište plodnim i za gajene biljke prijateljskim staništem.


Pre nego se počne sa berbom, izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. Dobar kompromis u većini slučajeva, predstavlja zatravljivanje međurednog prostora dok se prostor u redu održava u stanju bez korova (tzv.herbicidni pojas širine 0,5-1m sa svake strane). Prednosti su višestruke: lako kretanje mehanizacije po voćnjaku, sprečavanje erozije zemljišta, poboljšava se penetracija vode u zemljište, čuva se zemljišna struktura a zemljište obogaćuje organskom materijom. Na zatravljenim površinama minimizovana je pojava korovskih biljaka.




MINERALNA ISHRANA


Leska dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. Organska đubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. Ne treba gubiti iz vida da se delovanje đubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu, što se često događa. Orijentacione norme đubrenja leske su: N - 80 kg/ha, P2O5 - 40 kg/ha i K2O - 160 kg/ha.




NAVODNjAVANjE


Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. Navodnjavanje u sušnim uslovima je redovna mera od maja do kraja avgusta. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm.





Dragoljub Glišić